Original subtitles

Zašto se kod pokojnog pesnika ne vidi strangulaciona brazda?

Obično se vidi na gornjem delu vrata obešenog i ima crveno-ljubičastu boju.

U više navrata sam nailazio na inscenirana samoubistva.

Bilo je slučajeva da prestupnici, u cilju prikrivanja ubistva,

namaknu ubijenom omču na vrat i obese ga sa nadom da će obmanuti radnike milicije.

U tom slučaju strangulaciona brazda je bila svetlije boje ili je nedostajala.

JESENJIN

1922. MOSKVA. PREČISTINKA

Moja deca. Stalno ih sanjam.

Znaš li kakva ih je užasna smrt zadesila?

Mila moja, svake noći...

Draga moja!

Gospode!

Smiri se, voljena, da ih vratiš ne možeš.

Na putu se ugasio motor.

Šofer je izašao da pokrene motor, a kola su sama krenula i upala u reku.

Nije uspeo da ih zaustavi, a deca nisu mogla da izađu iz kola.

Možeš da zamisliš kako su se uplašili?

- Izgubila sam ih. - Mila moja! - Mog Patrika...

Razumeo sam sve što govoriš.

Voljena, smiri se!

Toliko ličiš na Patrika. Tvoja kosa...

Zlatna kosa.

Zlatna glava.

- Dajte piće! - Dosta ti je! Treba da ostane i za druge.

- Ima još malo, uzmi! - Dosta galame! Milion ljudi na svetu je zaljubljeno u nju.

- Milioni su zaljubljeni u nju, a ona je izabrala njega! - Tišina, Isidora spava!

To treba da se zalije. U tvoje zdravlje!

Dosta, Sandro! Tišina! Samo neko neko pisne...

- Tiše, tiše! - Koliko ćete još da pijete? - Šta je, Ilja Iljiču? - Mi živimo ovde...

- To su moji drugovi, naviknite se! - Kako da se naviknemo, Isidora spava...

- Za Sergeja, ura! - Ura!

Izvinite, pokušao sam da ih isteram, ali Jesenjin kaže da su oni i Vaši prijatelji.

- Smetaju Vam da se odmorite, ali ja tu ne mogu ništa. - A zašto Vi ne pijete?

Ja sam na poslu.

- Onda ću da pijem ja. - Bravo, boginjo! - Ne... Isidora... Ne!

Isidora, molim Vas ne pijte!

Pažljivo!

Sergej Aleksandrovič... Izvinite!

Izvinite, sačekajte... Sergej Aleksandrovič, molim Vas... Molim Vas!

Tako sam se uplašila. Mislila sam da si otišao i nećeš da se vratiš.

Budi uvek sa mnom, pored mene! I tvoji prijatelji neka budu tu.

- A ti budi sa mnom! Ti si moj, moj! - Nisam razumeo. Kaži: Volim. - Volim.

- Volim. Volim... - Šta se dešava? Sklonite se!

PETA EPIZODA

Ilja Iljič, zamolite je da odigra tango!

Mis Dankan, zaboravili ste da za pola sata imate čas?

Trideset devojčica Vas čeka.

- Trideset? Lunačarski je obećao hiljadu! - Sačekajte...

Sigurno je u pitanju vreme.

Gde je Irma?

- U svojoj sobi. - Pozovite je, neka danas ona održi čas.

- Ilja Iljič, zašto niste preveli za tango? - Sergej Aleksandrovič...

...ja nisam Vaš prevodilac. - Braćo, izbacimo ga!

Nemojte da ga bijete, nežno!

- Ludaci! - Tolja, reci joj za tango!

Isidora, da li bi odigrali jedan tango?

- Tango? - Da.

Ti želiš tango?

Bravo, Isidora, bravo!

Volim te, Isidora!

- Izvolite, gospođice! - Evo, uzmite.

- Isidora Vas moli da kupite mnogo vina za druga Jesenjina. - Ne razumem.

Vino kupiti mnogo za drug Jesenjin!

Mrzim ovu zemlju!

Mrzim!

Druže, kuda?

- Zdravo! - Zdravo! - Možda nigde. Oni koji me zanimaju, već su daleko.

Izvolite, druže potpukovniče! Uprava nije ovde, samo radnici, ako imate neka pitanja...

Znaš li ko je ranije živeo ovde?

- Nije niko. Bila je neka ustanova. - Ranije, dvadesetih godina?

- Ovde su živeli Jesenjin i Dankanova. Čuo si za njih? - Ko nije čuo za Jesenjina?

I za Dankan sam čuo. Pročitao negde... Ne, film sam gledao o toj... kako beše...

Sa tom američkom pevačicom je bio u ljubavi.

- Nije pevačica, igrala je. Bosa. - Zašto bosa? - To ne znam.

- Možda nije imala šta da obuje. Pogledaću malo zgradu. - U redu.

Pre revolucije, ovo je bila kuća balerine Balašove.

Zbog njenog bekstva iz zemlje, sobe je zapečatio VČK.

Po naređenju Lunačarskog, kuća je pretvorena u Školu plesa Isidore Dankan.

Ona je ovde živela sa usvojenom ćerkom Irmom.

Dankanovu nije oduševljavala kupidonska raskoš, pre ju je nervirala.

Bila je spremna da za kašu i malo crnog hleba obučava rusku decu plesu.

Iskreno je verovala u komunističku budućnost Sovjetske Rusije.

Bila je spremna da podeli sa njom sve teškoće.

Njena burna romansa sa Jesenjinom je bila nalik takvoj Rusiji.

Za nju je Jesenjin bio ta svetla, mlada i genijalna Rusija, koju je strasno zavolela.

Bilo je mnogo spremnih da pokvare njihovu vezu.

Ali ovo je bila istinska romansa. Iako je ona jedva govorila Ruski,

a on nije želeo da uči Engleski, savršeno su se razumeli.

Razumeli se i voleli.

Deco, na mesta!

Zdravo!

Deco, ja neću da vas učim da plešete.

Učiću vas da igrate srcem.

Možete da igrate kako god želite, pod uslovom da se tako osećate.

Kao ptica, ili drvo na vetru. Ili kao lelujavi leptir.

Ili kao žaba u travi. To je kao slobodni duh ili uzvišeni oblaci...

- Prevedite! - Izvinite...

Draga deco, Isidora neće da vas uči plesu.

Zato što je ples nešto zaostalo iz buržoaske Evrope.

Isidora će da vas uči nešto drugo. Učiće vas da mašete rukama kao ptice...

Da se mazite kao mačke i da skačete kao žabe.

Jednom rečju, deco, učićete jezik gestova životinja i ptica.

Muzika!

Počnite!

Šnajder, šta ste im rekli?

Mislio sam da će tako bolje da razumeju.

Deco, gledajte mene... Muzika!

Moskovski sam danguba i bećar.

U tverskome kvartu, kad sokakom

Ja prolazim, sva družina pseća...

Tamo svako kljuse umusano

U susret mi glavom nežno klima...

Nemojte... Jeste li ludi?

Pao je, pao...

Zašto ste došli?

- Šta želite? - Gde je Jesenjin?

Gde je mister Jesenjin?

- Zauzet je, ne možete sada da govorite sa njim. - Šta kaže? - Zauzet je! Gospode!

- Kaže da je zauzet. - Zauzet? - Da. - Idemo onda? - Hajdemo, nije zgodno...

Izvinite!

Idite!

Molim vas, idite!

Muka mi je od ove svirke!

Jesenjine, Isidori neće biti prijatno. Sada ima časove sa decom.

Vlada joj je poklonila školu, a Vi svojim pijanstvom rušite njenu reputaciju.

- Idemo, Tolja... - Vratite se!

- Molim Vas, vratite se! - Danka je dobra, ali svojeglava, i jako udara! - Jesenjin...

Vratite se, sve ću da ispričam Isidori!

Vratite se!

- Sergej, sloboda! - Sloboda!

- Lakše malo... - Hajdemo u Pegazovu štalu! - Hajdemo...

- Stani! Gde ćeš? Ne ostavljaj me! - Isidora, vratite se!

Bosi ste... Obujte se!

1922. MOSKVA. KNJIŽEVNI KAFE PEGAZOVA ŠTALA

Udarila te, kažeš?

Ona je tebe udarila? A ti? I šta će tebi ta Amerikanka, nije čak ni mlada!

Znaš li koliko ima godina?

Priča se 47 ili 48.

Skoro pedeset!

Starija od tebe bar 15 godina!

- Jesi li pozvao ljude? - Jesam, doći će.

- Nije ti dovoljna tvoja slava? - Još jedna loša reč za nju, i tresnuću te po njušci!

- I ja ću, i ja... - Polako, Saška! - Saša, zatvori gubicu...

Ukusno?

- Krompir kao krompir. - A pečurke? - Dodaj mi čašu!

- Smem li za Benislavsku nešto da kažem? - Smeš. - Video sam je. Izgleda užasno.

Pocrnela, sa podočnjacima... Ona te voli, zlikovče!

- Rekla je da će večno da te čeka. - Rekla je da ne bi posegla za mojom slobodom.

- Tako da joj ništa nisam dužan. - Sergej, ti stvarno to misliš? - Dosta, Tolja!

- Sa Isidorom mi je lepo, i gotovo! - Pozdrav veselom društvu!

- Gde si bio? - I ja sam sredio svoj život.

Upoznajte se, Tonja, Tonječka...

Antonina!

Između ostalog, i ona je igračica. - Stvarno? - Da. - Balerina!

Dobro došla u leglo imažinista!

- Šta je sa Ganjinom? - Još uvek ćuti.

- Spasavaj, niko me ne sluša! - Dokle ćeš to da nosiš? Ti si imažinist!

- Nisi proleterski pesnik! - Dao sam sako na pranje, a šešir ne ide sa ovom odećom.

- Ja Vas poznajem. - Stvarno si balerina? - Kakvo kopile! - Jeste, balerina je...

Vanjka, objavi!

Pažnja! Nastupa Sergej Jesenjin!

Aplaudirajte!

Sada je naš, nema gde da pobegne.

Dosta laži i samoobmana,

Brižno srce vri od tmurnih slika.

Što me drže svi za šarlatana?

Što u meni vide izgrednika?

Nisam zlotvor ni razbojnik šumski, A ni krvnik zasužnjene raje.

Evo su.

Ja sam samo vetrogonja ruski

Što ulicom svakom osmeh daje.

- Druže, ko je ovde Jesenjin? - Ne znaš Jesenjina? Eno, recituje!

Hvala!

- Počinje. - Imamo li naređenje? - Naređenje? Pozvali su i došli smo.

- Pogledajmo! - Da ga uhapsimo?

Ne, poslušajmo prvo pesmu.

- Došli su po tebe. - Šta?

Životinje vole me odavno, Svaki stih moj leči duše njima.

Ja moskovski veseljak sam plav...

Eh, da mi je jedan drum sad prav!

U metežu bih zbrisao, kao neka prava luda.

Zbrisao, zbrisao... ali kuda?

Hej Vanječka, brate, pomozite radi Boga, A ja neću zaboraviti nikoga...

- Ako sam dobro razumeo, uradićemo to. - Pobeći će!

U ljudskome soju nemam brata,

Druže, pridrži mi čašu!

Drugi žar me mami drugom jatu. Ovde svakom džukcu oko vrata

Rad sam dati najbolju kravatu.

Sad je dosta bolova i rana

I vedrija u srcu je slika.

Zato slovim ja za šarlatana, Zato važim ja za izgrednika.

- Zaustavite ga! - Ne može pobeći.

Sergej, na zadnji izlaz, pokrivamo te!

- Pobeći će. - Neće.

Hoće!

Sergej!

Prekinite, majku mu...

PEGAZOVA ŠTALA

Jesenjin? Vi videli Jesenjin?

- Uhapsili su tvog Jesenjina. Upravo su ga odveli. - Gde odveli?

- Kao i uvek, u miliciju. - Kako uhapsili? - Imali su svoje ljude ubačene unutra.

Serjoža...

Ovo neću uspeti da preživim.

- Šta to radite? - Ne smete...

1922. MOSKVA. GPU

Opet se srećemo.

Prezime, građanine Jesenjin?

Opet, majku mu...

Jesenjin, Sergej Aleksandrovič. Zar se niste umorili, građanine načelniče?

1895. Konstantinovo.

A sada me pusti... Gospode!

- Kakvo mače! - A tek mačor?

Nacionalnost?

Gubimo vreme... Etiopljanin. Ne piši, budalo! Rus sam, Rus.

Poznajete li ovog čoveka?

- A ovog? - To je Ljoša. Ganjin.

Piši!

- Braća Kusikov tvrde da ste veliki prijatelji? - Jesmo. Zašto?

- Piši, piši! - Kada ste se videli poslednji put?

Pre nekih pola godine. Rekao je da mora hitno negde da putuje.

- Od tada se nismo videli. Šta se desilo? - Građanin Ganjin je... uhapšen.

GPU ga tereti za organizovanje kontrarevolucionarne zavere.

- Smatram da Vas to ne čudi. - Gluposti! Ljoša i zavera...

Šalite se?

Zar Vam nije obećao položaj ministra prosvete u novoj vladi?

Ministra prosvete? Meni?

A on bi bio predsednik vlade?

Niste mogli nešto smešnije da izmislite, vas dvojica?

- Može i smešnije. - Može.

Ulazi!

Stani!

Kreni!

Licem prema zidu!

Ljoška!

Serjoža!

Utkin, izađi!

Ka zidu!

Napred!

Ne pevaj!

Nišani!

- Stoj! Stoj, kažem! - Ostav!

- Ura, stigli smo na vreme! - Nemoj... - Šta nemoj? Zašto smo leteli? Daj nagan!

- Evo nagan... Šta se dešava? - 1,2,3,4,5... Požurimo, ljudi se mrznu.

Moji nestašluci su mi dovoljni!

Ja zato ne pijem. Komandire, komanduj!

Vod, nišani!

Po zakonima u vreme rata, po neprijateljima revolucije...

Pali!

Jesi li osetio? Osetio si to? Jesi li?

Ubio sam čoveka.

Naravno, gađao si u njega.

Čekaj, čekaj... Kakav glupak, nije otkočio!

Serjoža, a sada desert!

- Zbog čega su Vas tako udesili? - Hvala Bogu, sutra će sve... da se završi.

Uzmite!

Zahvaljujem!

- Sa kim imam čast? - Pesnik, Jesenjin.

Vjazemski.

Pomozite mi!

Bivši knez...

Bivši... Vjazemski.

Da...

Napunili su zatvor pesnicima.

Pre Vas...

Tu je ležao Gumiljov.

Streljan je.

Mene neće smeti da streljaju.

Daj Bože!

Zbog čega ste ovde?

Zbog zavere.

Imali smo veliku organizaciju, u nekoliko gradova.

Trojica su uhapšena u Tambovu, jedan u Samari. Neko je prijavio.

Ja znam...

Vi ste pesnik...

Vas politika ne zanima.

Vas ovde neće dugo da drže.

Vi ste poznati. Daću Vam jednu adresu.

Pisamce.

Potražite Kusikova.

Sandra?

- I Sandro je sa Vama? - Da. Brat mu je služio kod Denjikina, u Čerkeskom puku.

- Sandro je takođe uhapšen. Nas dvojicu i njegovog brata. - Dođavola.

- Bila je zaseda u restoranu. - Sve je propalo.

Majku vam... Zašto ste mi uzeli pertle i tregere?

Čovek je slab.

Iz očajanja može da se obesi.

Da ne dočeka presudu.

Pomozite mi, nemam kome drugom da se obratim.

Od toga zavisi život mnogih poštenih ljudi.

Nađite Orešine...

- Poznajem ih. - Prenesite im sledeće...

- Treba obavezno da unište Ganjinov manifest. - Kakav manifest?

Ganjin je napisao Manifest ruskih nacionalista. Trebalo ga je odneti u Pariz.

Beloj emigraciji. Ako ga nađu, sa Ljoškom je svršeno.

- Ljoška ga je sigurno sakrio. Gde je? - Orešin zna.

U redu, napišite mi ceduljicu. Nikada nije pominjao nikakav manifest.

Hvala!

Odmah...

- Pišite čitko. - Dobro, dobro...

Zašto tebi nisu uzeli tregere? Zadaviću te, bitango! Ubiću te!

Dosta, sklonite se! Dosta, rekao sam! Ubićete ga, idioti! Izlazite odavde!

- Gde si bio? Umalo da me zadavi! - Dosta! Dosta, rekao sam!

Idi i operi lice! Glumac! Idi, idi!

Nije mrtav, hvala Bogu!

Naš pesnik je opet upao u gužvu i sada se trezni u zatvoru.

Malo pesnika se odlikuje trezvenošću.

Isidora moli za dozvolu da Jesenjin ide sa njom u Evropu i Ameriku.

Mislim da je to dobar način da se izvuče iz boemskog blata. Treba nam, Lave Davidoviču.

Talentovan je i u zadnje vreme pravi velike korake nama u susret.

Jeste li čitali njegovog Pugačova? Možda niste obratili pažnju, ali sve to

podseća na nedavnu pobunu seljaka u Tambovu, koju je Tuhačevski ugušio po mom naređenju.

- Zar su to koraci nama u susret? - Pesnici su osećajni ljudi, Lave Davidoviču.

- Jesenjin je seoski pesnik. - U prvom redu seoski. Neizlečivo seoski.

Anatolij Vasiljevič, a da ne pustimo Jesenjina preko granice?

Puškin je bio divan pesnik iako nije išao van zemlje. Da nastavimo rusku tradiciju?

Plašite se da će da priđe belima?

I da hoće, neće uspeti, neće da ga prime. Za njih će uvek biti seljački pesnik, sluga.

Smatram da ćemo, kada ga pustimo iza granice, u njemu dobiti vatrenog saveznika.

- Mislite? - Naravno. I ako nas ne podnosi, neće tamo nikome dozvoliti da vređa Rusiju.

Makar i Sovjetsku. On mnogo voli domovinu.

Anatolij Vasiljevič...

Razmisliću.

Blumkin!

Dvoličnjak!

Možeš da ideš i oslobodiš prijatelja.

- Kog prijatelja? - Tvog, Jesenjina. Neka puste i ostale. - Zar i Ganjina?

I Ganjina. Ako je zavera, kao što ste rekli, pokupićemo na okupu celu organizaciju.

Ali, o tome kasnije. Kasnije!

Gde si?

Isidora!

Majku mu... Gde li je?

- Šta se desilo? - Isidora! - Šta se desilo, Sergej Sanič?

Tako si mi nedostajala!

- Zašto si krvav? - Gde li je?

- Irma! - Da?

- Donesi vodu i čist peškir! - U redu.

Evo je...

Mila moja!

- Šta se desilo? - Ne znam.

Sergej Aleksandrovič, šta to radite?

- Prestanite! - Serjoža, šta se desilo? - Drži! Prevodi!

Postoji kratka verzija teranja u materinu... Prevedi! Ima 37 reči.

Postoji i duža verzija za teranje u materinu, od 260 reči.

Tu varijantu, osim mene, zna i sovjetski grof Aleksej Tolstoj.

Šta govori?

Šta to radite?

- Donela sam vodu. - Šta on to govori? - Ne znam.

Sergej, molim te, prestani!

Majku vam komunističku! Smrt boljševicima, spasite Rusiju!

- Čega se plašiš? Čega? - Ja se ne plašim. Nju izlažete neprijatnostima.

A to što si se zalepio uz njenu usvojenu ćerku, kako se to zove?

- Šta se ovde događa? - Da se izgubiš odavde ili ću tako da te izvređam,

da je ovo malopre bila sitnica! Tebe je Isidori dodelio GPU, je li tako?

Gubi se, nitkove!

- Da te ne vidim više! - Žaliću se!

Odlazi odavde! Saborca su od mene napravili...

Da napravite državu kakvu gradite, neću da vam pomažem!

Mrzim vas... Mrzim!

Mrzim...

Nama ovde uopšte nije potrebna helenska kultura.

Ovde narod umire od gladi, treba mu hleb, a ne tvoja igra.

Šetkaš se sa svojim Dankančetom, majku li ti... a ulice su pune prosjaka.

Ne mogu više... Konj je crkao, a ti...

Ti si uzbudljiva osoba, Isidora. Uzbudljiva!

U zatvoru ti uzmu i pertle sa obuće.

Strah ih je da se ne obesiš. Evo vam ga na!

Nećete to da dočekate!

Nećete da dočekate...

Serjoža...

Volim te!

Volim te kao što nikada nikoga nisam volela.

Odvešću te.

Ti treba da vidiš svet. Pariz, Berlin, Napulj, Ameriku...

Imaćemo problem sa vizama, ako nismo venčani.

U Americi su po tom pitanju veoma ozbiljni.

Oženi se sa mnom!

Ali ja...

Ništa nisam razumeo.

Odmah telefoniraj Solo Jurmu: Krećem na svetsku turneju sa novim suprugom.

Ilja Iljič, budi dobar i prevedi!

Upravo Vam je predložena zvanična bračna ponuda.

Ozbiljno?

Mladenci, izvolite, izlaz je ovamo! Izvolite!

Možeš da se izgubiš ovde!

- Devojke... - Tiše, Vanjka, isteraće nas! Svi su tu? - Smiri se!

- Žena moga druga i moja je žena! - Ne lupetaj, znaš li šta pričaš?

- Učitelju, kada letimo? - Gde bi ti to išao? - U Evropu...

Učitelju, u koliko sati sutra polećemo? - Dosta, Vanja! Saška! Saharov!

- Želim da idem, razumeš? - Ljudi gledaju! Saberi se...

- Sergej! - Tolja, gde si do sada? - Već ste se venčali?

- Da. Zašto ti žena nije došla? - Nije joj dobro. Doći će na aerodrom.

- Hajde, daj... - Čestitam! - Molim par snimaka za uspomenu.

- Razlika nije 15 godina, nego 5. - Irma, stani do mene!

Videćeš... Ilja Iljič, može li Isidorin pasoš?

Evo, gledaj!

Rođena je 1890. A ja 1895.

- I koliko ima godina? - Ja imam 28, znači ona ima 33.

Sišla si s uma zbog njega.

Dosta, Vanja... Saša, skloni ga! Ne snimajte! Vanja, skloni se...

- Odličan rad, skoro nema razlike. - Skloni se, Vanja!

Osmeh... Gledajte ovamo!

Gotovo.

Zašto nisi skinuo tregere?

Tebe pitam, zašto nisi skinuo tregere?

Samsonov ovde.

Da, Jakove Georgijeviču... Da. Naravno... Razumem.

- Prekinuti praćenje Jesenjina. - Kako prekinuti? - Tako.

Druže Samsonov, zar nam Ganjin nije bio takoreći u rukama?

Mogli smo celu kontrarevolucionarnu organizaciju pesnika da raskrinkamo.

Kao u slučaju Gumiljova.

A zašto niste?

Zašto ih niste raskrinkali?

A tebi...

- Shvatio sam, druže Samsonov. - Šta si shvatio?

Da li je tačno da ti je skoro slomio vrat? Dobro bi uradio!

Zašto sediš?

Dobro...

Dakle ovako...

Nastavljamo praćenje Ganjina.

Dok ne dobijemo naredbu odozgo Što se tiče druga Jesenjina...

Drug Jesenjin...

I drugarica Dankan, idu na turneju po inostranstvu.

Naređenje Trockog.

Simagine...

Krenućeš za njima.

Radi po instrukcijama.

Ne stupaj u kontakt. Ne otkrivaj se.

Novac je u kasi, ne troši suviše! Ne zaboravite da nas narod izdržava!

- Idi! - Razumem!

Druže Samsonov...

Druže Samsonov...

Nisam mogao bez tregera.

Spadaju mi pantalone.

Umukni!

1922. AERODROM U BLIZINI MOSKVE

Dečice moja! Došli ste da me ispratite, kako je to lepo!

Saška, sneg će... zašto se smeješ? U ovo vreme ni ptice ne lete, kamoli ljudi...

Nisam kukavica, ali se malo plašim. Vasja, uzmi limunove, tamo su!

- Neka budu kod mene! - Majerhold postavlja Majakovskog! - Stvarno? - Da!

Reci im da ću se vratiti, a dotle neka slušaju novu učiteljicu.

- Želimo da nam Vi predajete... - Hvala! Nismo postali revolucionarni dramaturzi.

- Sergej, Majakovski je želeo... - Ja ću vam biti učiteljica. - Ne tugujte!

Želimo da se brzo vratite.

- Supruga ti je trudna? - Da...

- Zdravo! - Upoznajte se! - Smem li da dodirnem?

Upoznajte moju drugaricu, Avgusta Leonidovna Miklaševska!

- Drago mi je, Sergej Jesenjin. - Ona je glumica, kod Tairova.

- Jesu li tamo svi tako lepi? - Igra samo glavne uloge.

- Pozvaćete me na predstavu? - Zar ne letite? - Doleteću, ako uopšte i odletim.

Ne sviđa mi se sve ovo... Treba da se presvučemo!

Ovo mi je prvi let. Nije mi svejedno.

Ni vreme nije pogodno...

- Kako izgledam za let? - Zašto se cerekate? Ako nas ovo ne spasi...

- Dovraga! Nisam napisala testament! - Počinje i sneg! Kaća, poželi mi sreću!

Ja, Isidora Dankan, pri čistoj svesti...

Ostavljam celokupnu svoju imovinu...

Jesenjinu?

Šnajder, Jesenjin leti sa mnom!

Avgustini Dankan.

- Kako si posle Lubjanke? - Manje-više dobro. - Mene su tako prebili da se još oporavljam.

I meni su izbili zube, zamisli, ali su nekoliko ostavili.

- Da se menjamo, Serjoža! - Vraćaj mi to!

- Srećan put! - Šnajder, vratiću se.

- Nećemo dugo. Doviđenja! - Doviđenja! Dođite, deco... - Doviđenja, mili moji!

- Kakav si to manifest napisao? - To je još tajna.

Ako ga čekisti nađu kod tebe, gotov si. Bolje ga spali! Poslušaj me!

- Nisam ga zato pisao, Serjoža! - Drugi put neće da te puste! - Ne brini!

- Vrati se što pre! - Hoću, ako uopšte poletimo.

- Vidimo se... - Treba da ti naslikam portret u prirodnoj veličini, jarko crven!

- Jarko žut, kao sunce u ruskoj poeziji. - Evo, pročitaj...

- Manifest? Jesi li lud? - Samo mirno... - Ljoha, stradaćeš!

- Samo budi oprezan... - U redu.

Gde je Isidora? Isidora!

Svi su u žutom, ne razlikuješ... To je sve! Avgusta, doći ću u pozorište. Srećno!

- Pa, dođe vreme... - Doviđenja!

Irma, poslaću ti telegram čim stignemo. Doviđenja, doviđenja devojčice!

Tesno je ovde... Srećno... Vasja, pazi Kaću!

- Hajde, sedi već jednom! - Ko je izmislio ove kostime? Kao pingvini...

Pravila...

Gospode, Ti znaš da se prema braku nisam odnosila ozbiljno, ali ako preživim let,

postaću najbolja supruga na svetu! - Ovo je pouzdano prevozno sredstvo.

- Isidora, ovo odelo je stvoreno za ples. - Da... da.

Pa...

Spreman sam!

Stani... Čekaj, zaboravio sam limunove! Limunovi... Zaboravio sam limunove!

- Druže, sedite! - Vasja, Vasja... Vaska!

- Limunovi! - Drži! - Kako ću bez limunova?

A kada se jedu? Odmah ili...

- Druže, kada se jedu? - Smirite se, druže!

Hvatajte ih!

Hvatajte limunove... Hvatajte ih!

Serjoža, volim te. Dođi, sedi!

Ja letim...

Teror, sloboda, čvrstina. Krv za krv!

Mir i garantovan posao za narod...

To su osnovne teze Manifesta Alekseja Ganjina, člana Udruženja ruskih fašista.

Ruski nacionalizam se zasnivao isključivo na borbi protiv marksističke ideologije.

Bio je prožet patnjom prema svojoj zemlji. Znamo da je Ganjin bio blizak drug Jesenjina.

Činjenica je da pesnik nije bio član udruženja, inače bi, zajedno sa drugom,

bio streljan još 1924. godine.

Srpski titl: tplc

Prepev stihova Jesenjina: N. Bertolino

INDEKS SVIH PREVEDENIH RUSKIH FILMOVA I LINKOVE PREVODA, MOŽETE NAĆI OVDE:

http://rapidserbia.com/viewtopic. php?f=38&t=22083&start=0