Original subtitles

U beleškama Samohina nalazila su se imena ljudi,

koji su mogli da imaju veze sa strašnim događajem u Angleteru.

Među njima su se isticala dvojica čekista, Simagin i Aljošin.

Prezime Simagin nije retko.

Imamo tajanstvenog Simagina iz GPU, i mog prijatelja, generala KGB, takođe Simagina.

Koliko znam, otac mu je tada radio u ČK.

JESENJIN

1985. MOSKVA

Još uvek te zanima Jesenjin?

Ljoša, ne puštaju me ni u naš arhiv milicije, a kamoli u vašu tvrđavu.

Upozorio sam te, bez zvanične istrage nećeš dobiti pristup arhivama.

Tako je to.

- A odakle tebi informacije? - Imam veze.

Onaj dosije, broj 1055, ti si mi doturio, zar ne?

Preteruješ, Sanja! Gde ti radiš, a gde ja...

- Dobro si to organizovao, čekistički. - U redu je... Sedi!

Dragi moj Saša, svu tu dokumentaciju sam ti dostavio sa ciljem da shvatiš...

Nikakvih tajni, u vezi Sergeja Aleksandroviča, nema!

Bio je sklon skandalima, kavgadžija, pijanica...

Psihički neuravnotežen, sklon povređivanju, hapšen zbog huliganstva, pa oslobađan!

Znači da se vodilo računa o talentu.

A i stvaralaštvo... Po nekoliko knjiga mu je štampano svake godine. Daj Bože svakome!

Sve je tako, Ljoša, ali mi se čini da smo daleko od rešenja svih tih tajni.

- Ja za neke tajne ne znam.. - Reci mi, među nama, iskreno...

Da li se vaša služba bavila još nekim zbog tuča?

TREĆA EPIZODA

- Koji je smisao tvog pitanja? - Kada se desio taj skandal u kafani Domino,

nije pozvana milicija, već ČK... - Pa šta? Prolazili su tuda, svratili...

Videli šta se dešava, umešali se.

- Iz dokumenata se vidi da su bili pozvani. - Pauza za ručak generala je istekla.

Saša, postavljaš pitanja na koja niko nikada neće moći da ti odgovori.

Ipak bih želeo odgovor.

Ljoša, hteo sam da te pitam... I otac ti je radio u ČK?

Da. Služio je narodu.

A 1937. i on je streljan kao neprijatelj naroda.

Tako je to, Sanja.

1922. MOSKVA. KREMLJ

Građanko, zašto visiš ovde? Pokaži dokumente!

Prvo, prostitutke vise, a drugo, nismo na ti. Ja sam saradnik ČK.

Izvinite! Nastavite posao!

Zgrbljen čisti ded na gumnu

Crnu zemlju utabanu,

I prašinu, pleve punu,

Zgrće sve u jednu stranu. Lepo!

Lave Davidoviču...

- Recitujete kao pesnik, i to napamet... - Pojedinosti se zapamte same.

Do sada o selu niko nije pisao bolje od Vas.

Ne pišem ja samo o selu. Imam i revolucionarne stihove. Naprimer...

Nebeski... dobošar!

Roj zvezda k'o lišće pada U reke naše, po hlebu.

- Živela revolucija mlada... - Na zemlji i na nebu!

Sedite!

Sednite bliže!

Razgovarajmo otvoreno, Jesenjine! Mnogi mogu tako da... dobošare.

A o dedi već niko ne može onako da govori.

Vi ste oštroumni pesnik!

Lirik! I tu ste neponovljivi.

- Ne znam šta da kažem... - Ne treba da govorite ništa.

Na savetovanju u CK po pitanju literarne politike, odlučeno je da se veća pažnja

posveti seoskoj poeziji za jačanje sovjetske vlasti. Treba seljake odvesti u socijalizam!

- Ili ne treba? - Da! - Da. Treba iskoristiti sve mogućnosti, pa i darovitu seosku poeziju.

Po tom pitanju sam govorio o Vama, Sergej Aleksandrovič, baš o Vama!

Verujem da Vi shvatate potrebu, i da ćete uzeti učešće u promeni

seljačkog načina razmišljanja.

Dakle...

- Doboš nije Vaš instrument. - To ste tačno primetili.

Ja sam više... Božja svirala.

- Kako to? - Pišem kako dišem.

Dišite, dišite... ali oprezno! Oprezno, jer možete... Bože, gde li je?

Možete da se zagrcnete od tog vazduha, književnih večeri, pijanih fantazija...

Ne možemo večito da Vam pomažemo, Serjoža...

Lave Davidoviču, nisam želeo skandal, ali nisu mi dali da recitujem, vređali me...

- Recitovali ste gluposti, psovali. - Da ste im samo videli njuške... Izvinite!

Ništa, ništa... Poludeli ste sasvim?

Razumem Vas...

- Svima se dešava, ali revolucionarni umetnik ne treba da obraća pažnju... - Traže Vas!

...na beskorisno, bedno. On treba da gleda u budućnost.

Treba da vidi promene u zemlji. Sa visine, iz ptičije perspektive!

- Razumete li, Sergej Aleksandrovič? - Da. - Volite li ove? - Hvala... - Pušite!

Šta kažete na jednu veliku, kreativnu turneju po zemlji?

- A šta treba da radim? - Isto što i ovde.

Samo, nećete da recitujete pred nekom gomilom što se kikoće...

- Ne pušite ovde! - Izvinite.

...već pred radnicima i seljacima, pred omladinom koja nestrpljivo očekuje Vaše reči!

Udahnućete nove, sveže vetrove!

- Govorite kao pesnik, Lave Davidoviču! - Znači, dogovoreno?

Možete da povedete prijatelje.

Saradnike...

Saputnike... jednom rečju.

Jesenjine, zavidim Vam!

Obići ćete zemlju.

- Druže, kuda ćete? Smesta napustite kabinet! - Idemo, idemo...

- I? - Ličnost, nije kao Kamenjev... Sav sam se tresao...

Oblači! Tvoj novi, topli kaput! Lični poklon druga Frunzea.

- Za mene? - Razume se. Da te vidim...

- Kao džak? - Napunićeš ga! Čestitam dečko! - Jaška...

Pri dolasku se obratite drugu Sluckom. On će vas snabdeti namirnicama.

Ovo su vaša punomoćja, dnevnice... Potpišite ovde!

Lično ste odgovorni za stanje vagona!

- Svih? - Bez vaših šala! Gde je drug Jesenjin, zašto ga nema?

Oko Zinke Rajh već se vrti Majerhold. Obećao je da je uzme u pozorište.

- Odavno sam govorio Sergeju da ona samo gleda koga će da uzjaše... - Tolik, molim te!

Zaboravio sam na tvoja stara osećanja i da je Sergej...

- Samo zucni i izazvaću te na dvoboj! - Tolja, Ljoša! Dosta je! Prestanite!

Pesnici ste! Šta ti je bilo, Ljoška?

Svuda glumice i pesnici... Nema gde jabuka da padne!

Galja je, ipak, nešto drugo. Sada Sergej ima i svog čekistu i ženu u jednoj osobi!

- Kakva je ona čekistkinja? Kuca na pisaćoj mašini u kancelariji. - Kuca, niko ne spori.

Zašto se jediš, Marijenhof?

- Da nisi ljubomoran? - Ma ne, radujem se.

Mislim da jedino Galja može da drži Sergeja u rukama. A šta je sa vama?

- Šta sa nama? - Kako šta? - Odlučili smo da se venčamo.

- Čestitam! - Prekini, Tolja, prekini!

- Zna li Sergej? - Nismo mu još rekli. - Zašto još nema druga Jesenjina?

Doći će... O njemu brine drugarica Benislavska.

- Serjoža, voz će da krene, znate li koliko je sati? Serjoža! - Ne uzbuđujte se, Galja!

- Molim Vas! - Taj ne radi... Ovaj pokazuje najtačnije vreme.

- Imperatorski, čisto zlato. - Tiše, tiše...

Čudno, ne svira...

Ranije, otvoriš ga...

- Bože, Cara... - Ćuti Serjoža! Jeste li ludi?

Serjoža, smiri se... Serjoža! Sergej Aleksandrovič, nije smešno! Dosta!

Prestanite!

- Serjoža... - Za našu slavu!

Ja sam njima potreban.

I dok sam im potreban, neće da me diraju. Ne...

Pripitomljavaće me, ali me neće obesiti, zato što sam im potreban!

Ali neću da budem pridvorica. Eno im ga bedni Dimka.

Dobro mu plaćaju. A ni on nije toliko bedan.

- Serjoža! - Ja sam Jesenjin, Galja!

- Jesenjin! Razumeš? - Razumem.

- Jesenjin... - Jesenjin, znam, volim Vas zbog toga, ali propustićemo voz Serjoža...

- Dosta, Serjoža, da krenemo... - Rekli su mi da radite u GPU?

- Da, daktilografkinja sam. To Vas plaši? - Ne, Galja... - Onda da krenemo?

- Dajte ruku, Vi ste moj drug. - Samo drug? - Ne... Moj anđeo čuvar!

- Za Vas... mog anđela! - Serjoža, dosta je...

Hej tršavi, Feđa te zove tamo!

Ako sam potreban Feđi, neka dođe ovamo.

Dosta je! Serjoža, krenimo, reči Trockog su kao vojna naređenja.

Ja sam dezerter od 1916. godine i ne potčinjavam se naređenjima.

- Serjoža, pozvaću Marijenhofa! - Baš ste me uplašili! - Uzmite kapu!

- Lepotice! - Ne diraj je!

Ciganine, tebi govorim!

- Pusti je, kažem! - Slabi su ti zubi za nju. - Da tvoji nisu zlatni? - Serjoža, ima nož!

- Hajde, dođi... - Gospode...

Smiri se mali, smiri...

Uhtila!

Nešto ste tužni, Cigani?

- Dosadno je sa vama... - Zlatoglavi!

Dođi ovamo!

Hrabar si.

Smrt voli hrabre. Lebdi oko njih.

Ali jednom će ti se isprečiti na putu. Plaši se nje!

Ne plašim se Šaro-Baro. Ne plašim...

- Sergej Aleksandrovič, mili, treba da krenemo! - Cigani, ispratite ga!

Kreće voz sa drugog...

Tolik, dođite svi ovamo, krećemo!

To je bezobrazluk! Vi, kao rukovodilac grupe, trebalo je da obezbedite da stigne na vreme!

- Biće sve u redu. - Žaliću se! - Evo ga!

Šta je ovo? U naredbi se ne pominju Cigani!

Oni nisu od naših, neću da ih pustim!

Sergej, seti se da će uskoro sve da se promeni! Propašćeš tako. Razmisli!

Izbij te gluposti iz glave, Ljoša. Bolje piši pesme!

- Voz kreće... - Sve sam video, Vasja! - Šta si video? - Nema veze...

Kaćuša, doviđenja mila!

Jesenjinovo društvo kreće...

Svirajte Oproštaj!

- Uskači! - Druže Saharov, on je pijan!

- Sergej, požuri... - Žaliću se!

Sergej, gde ćeš? Vrati se!

Dosta je bilo... Dosta, penji se!

- Galja, sve je u redu. - Galja! - Sergej, vrati se!

Sergej!

Sve će biti u redu... Stani! Čekaj!

- Šaro-Baro mi je uzeo sat... - Kakav sat, Sergej, samo su te ispratili...

On meni život, ja njemu sat... I nije tako loše...

Galja...

1922. ROSTOVSKA OPERA

Drugovi!

Počinje prosvetno veče!

Pred vas će izaći poznati Moskovski pesnici imažinisti,

Anatolij Marijenhof i Sergej Jesenjin!

Već najavljuju, hajdemo!

- Sada ću da im pokažem... - Pokaži im, Tolja, pokaži! - Dugo će da me pamte.

Šta znači imažinizam?

Imažinizam je nastao od engleske reči imidž, što znači slika. Slika!

Upravo jarka, neobična, originalna slika, privlači pažnju drugova imažinista!

Prvi će nastupiti Anatolij Marijenhof!

On će da vam demonstrira taj novi, moderni literarni pravac. Pozdravite ga!

Nema potrebe... Meni nije potrebna vaša podrška.

Ja sam pesnik imažinist Anatolij Marijenhof, i ja ne verujem ni u Boga ni u Đavola.

Ja sam potpuno predan revoluciji!

Sada ću vam reći stihove koji će vaše duše da ispune pravom revolucionarnom literaturom!

Krvlju pljujemo sramnog

Boga što gleda preda se.

Ovo crveno iznad crnog,

To je teror mase!

Oluja je silne slomila, Da li je ta žrtva sveta?

Lobanja velika gomila, Naša je crvena osveta!

Odjednom hiljade glava Na oltaru kao sveta tajna,

Bože to je tvoja slava... Pa sam si stvorio Kaina!

I vičem:

Marija, Marija! Koga si to u utrobi nosila?

Trag tvojih stopa bih ljubio, Samo da si pobacila!

Hoćemo Jesenjina! Dosta je Marijenhofe!

Još nisam završio, drugovi...

Jesenjina...

Izvinite, drugovi, nisam završio... Drugovi!

Drugovi...

Prestanite, drugovi!

- Ubiće nas... Sve će nas pobiti. - Zašto? - Zato! Bez razloga. Sergej, spasavaj!

- Maši zastavama, parolama, svime! - Da skinem zastave? To je kontrarevolucija!

- Narod želi poeziju, a ne agitaciju! - Javiću rukovodstvu... - Najavi, najavi...

Izlazi... izaći će... Sergej Jesenjin!

Pevati ne može svako.

Pred tuđe noge nije lako Pasti k'o jabuka sa grana.

Počujte najveću ispovest

U ovoj pesmi huligana.

Ja neočešljan idem hotimice

S glavom ko petrolejkom što plameno blista.

Uživam da osvetlim u tmici

Vašu dušu, tu jesen bez lista.

Volim kada me psovke gađaju k'o stene,

Slične gradu kog oluja bljuje,

- Slušaju! - Jesenjin je to.

Tad rukama samo jače stegnem

Lelujave svoje kose bujne.

Tako volim kad me uspomena vrati

U mukli šum jova i jezerski gustiš...

Dragi moji...

Hvala vam!

Mili moji... hvala!

Hvala, Rostove!

Hvala!

Volim vas!

Oslobodite stepenište, napravite prolaz!

Druže Jesenjin, volite li Puškina?

Kako može da se ne voli, on je Rusija, makar i dvorska.

Druže Jesenjin... Kakav je Vaš odnos prema imažinizmu?

Imažinizmu? Današnja poezija je šira od svakog pravca.

Možda će vremenom imažinizam nestati. Ni Puškin se nije uklapao u književne pravce.

A ipak ga čitamo i volimo. I pisao je Ruskim jezikom! A sada žele da unište taj jezik!

- Treba prekinuti sa ružnim rečima? - Od šifara reč ne možeš da izvučeš.

- Šta mislite o Majakovskom? - O njemu ne mislim baš ništa.

- Zato što sam ja pesnik, a on pripada nekoj nepoznatoj profesiji. - Zašto?

Ja imam domovinu, a on nema ništa.

Druže Jesenjin, šta mislite o trenutnoj političkoj situaciji?

Vlast je obratila pažnju na seosku poeziju, inače se ne bi sreli ovde.

Ja se ne bavim politikom, imam svoje mišljenje, lično!

- Oženjeni ste? - Ja? Ne, bio sam oženjen.

- Sergej Sanič, ja sam takođe pesnik... - Dobro, dobro... Posle ću pročitati!

- Drugovi, zakasnićemo na voz... - Ja sam Vetlugin!

Ovo je istorijski snimak! Pesnik Jesenjin... i omladina Dona!

- Obratite pažnju, ja sam Vetlugin... - Tolja, gde ste? - Ovde sam. - Snimam!

Vetlugin...

Dajte mi supu od pečuraka...

1985. MOSKVA. KGB

- Onda kečigu i beli hleb. - Voliš da jedeš, Aljoša!

Izvinite, druže generale, doneću hleb, a ovo je jelovnik za danas.

U tom slučaju, obrok broj tri.

I za mene broj tri.

Predmet u vezi rehabilitacije oca Hlistova je skoro rešen.

Hvala.

- Neću ostati dužan. - Tvoj prijatelj?

Više od prijatelja... pravi drug.

Na žalost, retko se viđamo, a sprijateljili smo se na frontu.

Hvala.

- Izvolite! - Hvala!

Malo je neobičan... tvoj drug.

- Izvolite, generale! - Zahvaljujem. - Prijatno!

- Zašto? - Postoji papir u vezi njega.

- Zanima se za smrt Jesenjina. - Odakle je informacija?

Od načelnika naše arhive.

Kao što znaš, milicioneri kod nas nisu omiljeni, pa porazgovaraj sa prijateljem!

Ono u vezi rehabilitacije njegovog oca je rešeno, ali još ne sasvim.

- Zašto ne sasvim? - Izvolite!

Hvala.

Otac mu je streljan zbog Jesenjina.

Da...

Pevao je pesme na stihove Jesenjina.

Komšija ga je čuo, a Jesenjin je tada još uvek bio zabranjeni pesnik.

Postoji mišljenje...

- Ispada da nam se on sveti za očevu smrt. - Šta pričaš, Volođa? Odakle sad to?

Shvati, neko mu je poslao fotografiju mrtvog Jesenjina.

Pismo je anonimno, nema adrese pošiljaoca. Ja sam je video.

Tamo zaista ne liči na samoubicu.

Držao sam u rukama dosije Jesenjina.

Obesio se, razumeš li Ljoša? Obesio se!

A zašto si ti tako uparađen danas?

Orden je našao svog heroja.

- Idem danas u Kremlj. - Čestitam!

Posle ćemo da zalijemo.

1985. MOSKVA. UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA

UMRO JE ISTAKNUTI PESNIK DANAŠNJICE, ALEKSANDAR BLOK...

- Druže Hlistov, traže Vas na telefon! - Mene? - Da.

- Gde? - Ovamo. Izvolite! Izvolite! - Hvala.

- Da? - Zdravo, Sanja! - Zdravo, Ljoša - Šta radiš?

- Kopam po raznim izvorima. - Skokni do mene, na piće i razgovor.

Hteo bih da budem jedro žuto K onom kraju kud nas vali nose.

1922. NOVOČERKASK

Jesi li im video oči, oči naroda?

Sećam se kada sam pisao po zidovima, nisam se plašio. Menjao sam imena ulicama.

Tada sam bio hrabar, a sada... - Kako menjao? - Umesto Tverska, ulica Jesenjin!

A ti ćeš na Boljšoj teatar da napišeš, Teatar Marijenhof!

- Bili smo mladi, a zastave su stvar politike! - Nije strašno, Trocki je sa nama!

Zato što sam mu potreban! Biće: Slobodni ste, Sergej Aleksandrovič, potpišite!

Sergej!

Hajdemo kod Saše na doručak.

- Zašto? Šta nije u redu? - Sergej, kako ti je glava?

- Moram da radim, a onda ne pijem. To znaš! - Nije nemoralno menjati svoja ubeđenja.

To je još Karl Marks rekao.

- Onda idite sa Marksom, i doručkujte. - Kako želiš.

- Pogledajte, streljaju ljude! - Gde? - Tamo, napolju!

- Rekli su da su ovde dva sela podigla ustanak. - I koga streljaju? - Krivce.

Seljake streljaju!

Eto ti materijal za tvog Pugačova!

Tek nekoliko kapi, kao od sveže zgnječene brusnice...

Tiše!

Ne lupajte vratima!

Čovek,

Sa pet običnih slova...

Mrtav.

Sergej!

Hajde da popijemo!

Ako nećeš da piješ, dođi da jedeš!

- Unaokolo je glad, a vi bi samo da jedete! - Nisi Isus, da sa pet hlebova sve nahraniš!

Jednostavno, mi smo imali više sreće.

Malo nas je izabranih, srećnika svakojakih...

Pomiri se sa tim, i jedi!

Tolja, ostavi ga na miru! Posle onoga, neka bude malo sam.

Niko ne zna šta može da napravi.

U novinama opet pišu o tebi.

Sergej, hvale te!

Biser ruske poezije!

Talenat... ne, genije!

Blok je umro!

- Ko je umro? - Blok je umro.

Šteta.

Sergej!

Imam izvrsnu ideju!

Predlažem da organizujemo spomen-veče umrlog pesnika!

- Šta? - Zar ne treba da izrazimo svoje mišljenje, mi imažinisti?

Tolja...

To je Blok!

- Blok. - Pa?

Ne vredite koliko jedan njegov nokat, svi vi imažinisti zajedno!

- Sergej, tvoj ton... - Gubite se odavde! - Šta ti je... - Idemo, idemo... - Odlazi!

- Jesi li poludeo? - Hajde, Tolja, hajde!

- Serjoža... - Nosi se!

SUDSKO-MEDICINSKA LABORATORIJA

Da, Mihaliču, momak se obesio.

- Ma nije tako! - Kako nije? Rođaci su mi rekli.

- To ne može da bude! - Znači, slagali su me?

Zašto odmah slagali? I šta znaju rođaci?

- Saslušaj me prvo... - Slušam.

Verovatno se sve odigralo ovako... Pretpostavka, naravno!

Čovek je bio sam. Verovatno je bilo veče.

Došla su dvojica. Poznavao ih je.

- Zašto dvojica, a ne trojica? - Videćeš! Vode običan razgovor.

Hodaju slobodno po sobi, on sedi za pisaćim stolom, pije čaj, kafu...

Tokom razgovora, ta dvojica se razdvoje,

jedan ostane sa njim fejs et fejs kako kažu Englezi, licem u lice,

a drugi stane iza njega, iza njegovih leđa.

Nepoznatome to ne bi dozvolili, prilikom razgovora gledaš sabesednike...

Ovaj otpozadi nastavlja razgovor, odjednom mu namiče omču na vrat!

Momak ima dobre reflekse, grabi uže i savija vrat...

Evo, na slici se jasno vide ove linije, karakteristične ogrebotine na uglovima usana.

Ovde se vide tragovi... Ovako!

Momak se bori za život, pokušava da skloni omču!

Ovaj ispred ga udara nečim teškim u čelo!

Momak u šoku podiže glavu, a uže mu sklizne na grlo!

Vidiš, grlo mu je prerezano skoro do kičme, razumeš?

Postoji jedan stari razbojnički metod, gde se koristi klavirska žica.

To je užasno, trenutno može da se prereže grlo sve do kičme!

Rođaci su mi dali posmrtnu masku. Možeš da je uporediš sa fotografijom.

- Mi smo spremni, možemo da počnemo. - Odmah dolazim!

Jevgenič, zadržavaš me, imam gomilu posla, a ti me zamajavaš sa nekom maskom!

- Ne zvocaj, molim te kao prijatelja! - Dobro. A za kada ti treba?

Kad stigneš. Jednostavno me zanima. Ti govoriš jedno, rođaci drugo...

U redu, pogledaću. Zanimljivo je.

- Uzgred, šta je sa magacionerom? Je li slučaj zatvoren? - Jeste. - Rekao sam ti!

Tačan si kao sat!

Kao što vidiš, nema nikoga, moji su u vikendici.

Ostavili su mi Musu... Gde ćeš?

Linja se... tragedija!

- Ljoša, tvoja voljena! - Sa pet zvezdica? - Da.

Dobar ukus, Sanja!

Posluži!

Hajde, raskomoti se!

- Živeli... - Živeli!

Da se maneš tvog Jesenjina! On je bio bolestan. Bolestan!

Sam si rekao da je bio običan seoski čovek. Lukav, proračunat, objavio je dosta knjiga.

Seoski čovek, seoski čovek... Sve je to stilizacija, Sanja, trgovina!

A ni ljudi oko njega nisu bili prve klase. Jednom rečju, problematični.

Majakovski ih je zvao: Poseljačena rasa.

Bio je psihopata, razumeš? Jednom je isekao vene, jedva su ga spasili.

Evo, jedan psihijatar je napisao i disertaciju o tome.

- Daj da vidim! - Evo gledaj, istraživaču!

- Živ? - Ko? - Psihijatar.

Sanja, prestani.

To sam uzeo iz specijalnog skladišta, i potegao debele veze!

- Znaš da je psihijatrija kod nas tabu za štampanje. - Samo da razgovaram sa njim.

Šta da razgovaraš, Štirlic?

Napio si me, pa sam se izbrbljao.

Hajde, sipaj!

Reci mi, Ljoša, zašto mi pomažeš?

Brinem za tebe.

A i nemam mnogo prijatelja.

- Živeli! - Živeli! - U tvoje zdravlje!

Prirodno, verzija sa ubistvom je zanimljiva, ali...

Činjenice govore drugo. Idi, razgovaraj sa psihijatrom, ali ne govori mnogo!

Inače će da te veže i pošalje na F odeljenje, Napoleonu!

Sanja, Sanja...

Reci, zašto mi ranije nisi rekao da su ti oca streljali zbog Jesenjina?

Šteta... što nisi!

- Vi ste Hlistov? - Da, potpukovnik milicije.

Nije potrebno... Jurij Ljvovič, milo mi je.

- Hajde da sednemo! - U redu.

Telefonom ste bili malo nejasni...

Zaboravio sam da pitam, zbog čega Vas je moja disertacija zainteresovala?

Mene interesuje psihičko zdravlje Sergeja Aleksandroviča Jesenjina.

Jesenjina? Jesenjin je klasični slučaj!

Ima sve znake suicidalnog kompleksa.

Uz to su potencirani alkoholnom zavisnošću i različitim fobijama još od detinjstva...

Moguća je genetska osnova.

Sve se to lako prati kroz njegovo pesničko stvaralaštvo.

Mogu da Vam navedem stotine odgovarajućih primera:

Došao sam na tu zemlju,

da je brzo ja ostavim...

Tako nekako, ako se ne varam. Ili ovo... jednom rečju klasika!

Jednom, u suton tih i plav,

obesiću se o svoj rukav...

Zanimljiv stih, zar ne? Program za predstavu decembra 1925. godine.

Lako može da se dokaže da slike Smrti, pokrov, krv, brijač, omča... dominiraju.

Zato što su se neprestano vrtele u glavi pesnika.

Duša ga je bolela, mnogo bolela!

A da li je pre 1925. godine pokušavao da se ubije?

Razume se, čak tri puta! 1922. su ga jedva spasili.

- Stvarno? A šta je uradio? - Prerezao vene na rukama, i to ozbiljno!

1922. MOSKVA. KNJIŽEVNI KAFE PEGAZOVA ŠTALA

Danas u Pegazovoj štali imamo za meni sveže seno!

Jer je ovo štala, a ne samo literarni klub.

- Serjoža... zdravo! - Zdravo, Jelisej! Hoćeš malo sena?

Imam novu pesmu za tebe. Voleo bih da je čuješ.

Pažnja! Pred vama nastupa moj prijatelj, futurista Aleksej Jelisejevič Kručonih!

- Pozdravimo ga! - Hajde, Kručonih...

Zove se...

Nerazumljiva!

Grbavo! Grbavo...

- Temperamentno! - Ćuti, ćuti...

Mazno...

- Tišina drugovi, poslušajmo! - Kaučuk.

Pacov...

Za uzde...

To je sve?

Pesma vam možda izgleda drugačija od mojih ranijih ostvarenja.

Napisana je u mom novom stilu, stilu: Mojoj bivšoj...

- Muzika! Poslušajmo pesmu... - Zahvaljujem!

Ne čekaj me!

Jesenjine, Vi kao uvek... Ne zna se hoćete li nekoga povući za uvo, ili mu dati kompliment.

Oprostite, gospođice...

Moj poznanik!

Uzalud se usne pomeraju sada.

Buntovnik je na smrt osuđen još tada.

- Dopada vam se Mandeljštam? - Dobar savremeni pesnik.

Dobar? Devojke, to je nepristojno! Dobri pesnici ovde smo samo ja i... Jesenjin.

Tako je. Uvređen sam!

- Kako je bilo? - Osipe, ti si loš pesnik!

Opet počinje...

Od čepova ću spomenik da podignem, od zapušača sa flaša popijenih...

Hvala drugovi... Hvala!

- I stihovi su ti glupi. - Serjoža, prestani! - Loše vladate formom, rimom, glagolima...

Želiš li istinu, Osja? Celu istinu?

Želim. Hajde!

Lepše stihove od tvojih nisam čuo u životu! Ovo ti je od mene. Živeo Osip Mandeljštam!

Hvala, drugovi! Hvala, Serjoža!

Čudi me kako mu se svi klanjaju! Misli, ako ga Trocki ceni, da mu je more do kolena!

- Zavidiš mu? - Naprotiv. Ni Trockome ne zavidim.

Jesenjin svakoga može da obruka.

Zašto pljuješ učitelja? Zašto pričaš gluposti?

- Mogao bi da budeš pristojniji! - Bože, šta sam to čuo? Učitelj?

A vi ste učenici? Apostoli!

Klonite se njega. On jedino može da vas nauči... da psujete!

Sergej je tebe ispravno ocenio:

Kručonih je i kao pesnik đubre...

I kao čovek.

Šta si rekao?

To što si čuo. Drži mu ruke!

- Grbavi, grbavi... - Jesi li poludeo? - To je kompliment. - Gutaj!

- Sandro, drži mu ruke! - Znate šta ste vi? Vi niste imažinisti, vi ste banditi!

Sada kaži: Muu...

Vidiš Borja od koga treba da učiš! Imaš samo jedan apostrof...

Kao bronzani pepeo,

iz mangala svici pršte...

Razumeš šta si napisao?

S-s-svici majski doleteše i ja ih se nagutah. Pesnik bez reči je kao šumarak bez ptica...

Kao košnica bez pčela. Ti si, Pasternak, košnica, ali prazna!

Ti si Pustirnjak. Da!

- Serjoža... - Tako je rekao biblijski prorok Jesenjin Sergej!

- Boris... - Šta, skandal tražiš?

- Serjoža, nemoj... - Ne umirujte me! Izazivam Vas na dvoboj, Pasternak!

- Završiće se kao i obično, milicijom! - A koje je oružje? - Pesnice. - Odlično!

- Prekinite! - Pesnice, je li? Trebaće nam sekundanti.

Trebaju mu svedoci, da bi posle pisalo u novinama: Pijani Jesenjin prebio Pasternaka.

- Dobro, izaberi jednog! - Kostja, molim te! - Bože, kakvi sekundanti... Kakav dvoboj...

- Mogu li ja, mogu li... - Ne, Vanja, idi pij!

Vanja vrati se... Imam toliko zaštitnika...

- Gde ćeš? Neću da se vraćam! - Ma kakvi sekundanti, kakav duel!

Drugovi, ne uzbuđujte se...

Ovamo dođite, ovamo...

Evo...

Jedan, dva, tri, četiri...

Šta to brojiš? Tučemo se pesnicama, a ne pištoljima. Jedan korak i gotovo!

Jeste li se okupili, hrabri borci Moskovski, kraj Moskve reke na bitku pesnicama?

Ili bi pucali nečim jačim?

Pažljivo, Frunze mi ga je poklonio!

Borja, Borja, ovde smo!

Borja, nisam tamo, nego ovamo... Ja sam ga izazvao, on udara prvi!

Puškin je tražio dvoboj, Dantes pucao i ubio ga.

- Serjoža... - Pustite me, pustite...

Boga mi, dobar si, čestitam!

- Dobio si, je li? - Dosta, Boris!

- Sada ja... Spreman si? - Hajde!

Polako, polako... Prekinite!

- Dosta rekao sam, dosta... - Skloni se Vanja, ovo je dvoboj!

Kakvu bradu ovaj ima...

Bog voli triput...

To nije pošteno...

- Jeste li poludeli? Prekinite! - Je li u nesvesti? - Bežite odavde!

- Zašto? - Kručonih je pozvao miliciju. Raziđite se brzo! - Jesi li obećao sestri?

- Hajdemo! - Rasturite se...

- Drugovi, gde ćete? - Idi dođavola! - Sergej! - Ljoška!

Serjoža, pokaži kako se biješ...

Ljoša, svi negde odoše...

Pseto!

- Ovamo! Vanja, gde mu je kapa? Dajte ga ovamo! - Umreću, umreću...

Sedi! Kaća, penjite se brzo!

Siđite, nema mesta za sve! Vanja, idite pešice!

Zar Vas nije sramota...

Galja, kako se to ponašate, to su moji prijatelji i ići će sa mnom.

- A ti si kurva GPU... - Serjoža!

Dođavola!

Sumnja u ubistvo Jesenjina je postojala i tada.

Nije slučajno na mesto događaja došao kriminalistički inspektor

Prve lenjingradske brigade, izvesni Ivanov.

Njegovo odeljenje se bavilo istragom teških kriminalnih dela,

uperenih protiv ličnosti.

Nije poznato kakve je istražne i operativne radnje Ivanov obavio.

Njegov zapisnik sa mesta događaja je nestao bez traga.

Srpski titl: tplc

Prepev stihova Jesenjina: N. Bertolino, M. Sibinović

INDEKS SVIH PREVEDENIH RUSKIH FILMOVA I LINKOVE PREVODA, MOŽETE NAĆI OVDE:

http://rapidserbia.com/viewtopic. php?f=38&t=22083&start=0