Original subtitles

Vaše blagorodie...

- Vaše visokoblagorodie, ranjenici su stigli. Gde da ih smestimo? - Sve je već puno.

- Šta da radimo? - Dajte kola ovamo, operisaćemo ovde! - Razumem!

Pomozite!

Pomozite!

Pomozite... Pomozite!

Hrista radi, neka mi neko pomogne!

Pomozite!

Pomozite...

Držite mu noge!

JESENJIN

1985. RJAZANSKA OBLAST

Istraga je bila sprovedena loše.

Na brzinu, grubo, sa propustima.

Prvi su na mesto događaja stigli čekisti, pa tek onda milicija.

- Odakle Vam ova maska? - U muzeju, u selu Konstantinovo, napravili su kopije.

- Grigorije Mihaliču, možete li privremeno da mi date ovu masku? - Uzmite je.

Imam lep rukopis i zato me je načelstvo odredilo da vodim zapisnike.

- Bili ste pisar? - Bio sam službenik drugog odeljenja milicije grada Lenjingrada.

Slučaj Sergeja Aleksandroviča je bio naš. Izveštaj o smrti...

Sastavio je naš pozornik Gorbov. Sva imena i dužnosti koje pamtim...

Napisao sam Vam ovde.

Simagin...

Simagin i Aljošin nisu od naših, bili su poslati iz GPU.

Ne znam tačno čime su se bavili, zašto pitate?

Onako, poznato prezime, kao jedan moj prijatelj.

Hotel Angleter, tada Internacional,

bio je službeni hotel lenjingradskog GPU.

Jesenjin tamo nije bio ubeležen!

DRUGA EPIZODA

Jesenjin je bio skinut sa cevi, bez svedoka!

Svedoci su ga videli kada je već ležao na otomanu.

Nema ni jedne fotografije obešenog Jesenjina.

Po svim pravilima, to je moralo odmah da se uradi.

Da je reč o samoubistvu, saznali smo iz štampe.

Iako istraga još nije bila završena.

Veoma su žurili da objave tu lažnu verziju.

Jesenjin je bio čuven po skandalima, zato je narod lako poverovao u samoubistvo.

Ja nisam.

1927. sam poslat u Uzbekistan, radi ojačanja milicijskog kadra...

U to vreme se već sve u vezi slučaja Jesenjin, nalazilo u GPU.

Ovo je broj mog telefona. Bićemo u vezi.

- Vreme je da krenem. - I ja želim na večernju službu.

Da Vas povezem?

Grigorije Mihajloviču...

Zašto ranije niste govorili o ovome, prošle su tolike godine?

Ranije bih za to dobio deset godina bez prava na pisma. Hvala što ste me dovezli.

Grigorije Mihajloviču, izvinite! Razgovarali smo dosta, ali nismo o onom najvažnijem.

Recimo, da dokažemo da nije u pitanju samoubistvo i da je bilo grešaka u istrazi...

Zašto je Vama lično to potrebno?

Meni nije. Njemu je potrebno!

To je greh. Samoubistvo je strašan greh.

Ako je ubijen, onda je mučenik, i odnos prema Jesenjinu je drugačiji.

Samoubica je kukavica, a Jesenjin nije bio kukavica.

Idem sada u crkvu da upalim sveću za pokoj njegove duše i da se pomolim.

Daj Bože da uspete! Doviđenja!

1921. MOSKVA.

Uzmi!

Hvala! Kreni!

- Sergej Aleksandrovič, zdravo! - Zdravo, zdravo...

- Čeka Vas. - Čeka me...

Galja!

Poštovanje, ali nije moje društvo!

- Serjoža, ovde sam. - Galja! - Sergej Aleksandrovič, autogram?

- Izvolite cvetiće. - A stihovi? - Galja... Posle... To je za Vas.

Tražio sam Vas, a Vi ste tu! Odavno čekate?

- Tek sam došla. Sada će Kaća i Nasedkin. - Galja, ličim li na Puškina?

- Veoma. - Stvarno?

Sećam se divnog prizora pred očima...

Drugarice Benislavska, ostavite moj cilindar... odmah! Svi kasne.

Čoveče!

- Druže! - Šta želite? - Želimo da popijemo. - Trenutak!

- Možda je dovoljno, već ste veseli. - Nikako! Znate, malko sam srećan.

Odštampana?

Možete da se nosite, mamicu vam... Gadovi pokvareni... A pesme su genijalne!

Ali ta glupa pravila... Reč Bog je cenzura svuda izbrisala.

Uništili su rimu! Pocepali mi rusku rubašku.

- Voli mene narod, voli... - Izvolite! - Hvala, druže!

Nije moguće Vas ne voleti, Sergej Aleksandrovič!

Galja, kakve divne, zelene oči imate! mogu li da ih vidim na svetlu?

Okrenite se ka svetlu, Galja! Okrenite se, samo malo...

Malo su mi platili, ipak su me slagali. Ne umem da prodajem pesme i oni to koriste!

Sergej Aleksandrovič, Serjoža... Ja bih to mogla da preuzmem na sebe.

- Preuzmite, Galja, preuzmite! Budite moj... kako beše? - Sekretar.

Sekretar.

- Serjoža! - Kaća, Vasja, gde ste do sada?

- Evo nas, evo... - Izvolite!

- Zdravo, Serjoženjka! - Zdravo, sestrice!

- Pošalji ovo našim roditeljima u selo! - Šta je to? - Neki honorar od Gosizdata.

- Galja, zdravo! - Zdravo! - Šta si to obula? Šta je to?

- Ljudi gledaju! - Šta je ovo? Daću ti novac! Koliko koštaju nove cipele?

Ne znam... Možda 20 rubalja.

- Toliko su najjeftinije. - Evo, kupi najskuplje!

- A ovo pošalji našima. - Hvala ti, Serjoža! - Nazdravlje!

- Galja... - Jeste li se sporazumeli sa Rajhovom?

Ostalo je samo da se zvanično razvedemo i gotovo...

Šteta za decu...

- Za Tanjušu... A i Kostja se tek rodio. - Volim Tanjušku.

Tako je bela!

Tatjana Jesenjina!

- Gde ćeš da živiš? - To samo Bog zna.

Kod nas kažu: Žena nije rukavica, pa da je tek tako skineš sa ruke. A ja sam skinuo!

Samo mi je ruci... hladno!

Jesenjine, molimo vas, molimo!

- Majku mu... Sada ću da im pokažem! - Nemoj, Serjoža...

- Vasja, uradi nešto! - Sada ništa ne može da ga zaustavi.

Podušje!

Posvećeno mome prijatelju, Anatoliju Marijenhofu.

Trubi, trubi sudnji rog i straši.

Šta će biti, šta će s nama biti

Na smoždenoj ovoj pustopaši?

A vi, ljubitelji poetičkih buva,

Biste l' posisali malo u pastuva?!

Dosta je krotkosti isprazne hvale, Voliš, ne voliš, grabi, daj!

Lepo je kad se večeri pale, Debele zadnjice kad nam razgale

Sunčeve zublje uz topli sjaj.

Mislite da sam ja ovde da vam recitujem pesme?

Ja samo želim da vas pošaljem dođavola!

Vi ste špekulanti i šarlatani!

Ovo je za vas, a ne stihovi, mamicu vam vašu...

Jeste li ga videli?

Ja sam komesar Moskovskog ČK, drugarica Rekstin!

- Ovo je nesporazum, objasniću. - Pripremite lične isprave, molim!

Zamoliću sve da pokažu isprave!

Galja, pozovite odmah Blumkina!

U redu. Pokupi Svetu iz vrtića!

Dobro, zamoli Kaću.

U redu. Ljubim i ja tebe.

Do večeras. Zdravo!

1985. MOSKVA, KGB.

- Zanima Vas slučaj samoubistva Jesenjina? - Želim pristup arhivi, da se upoznam sa tim.

A ko Vam to traži?

- Odgovor na pitanje. - Zvanično? Neka organizacija?

Ne, fizičko lice. Ali to nema značaja, obavezan sam da odgovorim.

Kod vas sa Petrovke se tako ozbiljno odnose prema tome?

A kod vas?

A kod nas...

Druže...

Hlistov,

u stanu ističe gas!

Čak i ako vaša organizacija uputi zvanični zahtev...

Zvanični!

Imam pravo da odbijem, bez navođenja razloga. Da li je to jasno?

Savršeno jasno.

- Trenutak, Aleksandar... - Jevgenjevič.

Aleksandre Jevgenjeviču, zašto mislite da je Jesenjinov slučaj u arhivi KGB?

Postoje podaci da je 1926. sve predato GPU, znači vama.

Prvi put to čujem. Koliko znam, protiv njega je podneto desetak krivičnih prijava.

Idite u vaše milicijske arhive i tamo kopajte, ako Vam dozvole!

- Halo, doktor Hlistov? - Da, Hlistov. Slušam Vas, devojko!

Znam da ne možete sada da govorite. Pozovite ma na broj 337-07-28...

337-07-28!

Posle šest.

Predstavite se, molim! Halo?

Sa kim govorim? Halo, devojko?

Halo! Ne čujem!

Da, da...

Muzej revolucije? Razumeo sam... Odlazite, dosta ste galamili!

Ovde se okupila čitava gomila. Da, sutra u deset. Razumeo sam.

Kakvi ste to ljudi?

- Zdravo, kako da stignem do arhive? - Stepenicama na drugi sprat. - Hvala.

Aleksandar Jevgenič?

- Vi ste Jelena Dmitrijevna? - Može samo Jelena. Dođite!

Jedno pitanje. Kako ste saznali da me zanima Jesenjinov slučaj?

Prijateljica mi je rekla. Ovde sam naišla na jedan dokument.

- Da Vam se prijateljica ne zove Marina Simagina? - Kako znate?

Pa ja sam detektiv. A kakav je to dokument?

Ovde je takvih na hiljade! Uskoro će na njih da se gleda u drugačijem svetlu.

-Ljudima će postati jasno šta se desilo 1917. godine. - A šta se desilo 1917?

Politički prevrat! Uz to podržan i organizovan parama sa zapada.

Koliko znam, Jesenjin se pozitivno odnosio prema tom političkom prevratu.

Boljševici su obećali seljacima zemlju i on se nadao da će Rusija postati seljački raj.

- Umesto raja, došlo je do seljačkih ustanaka! - Vi ste hrabra devojka.

- Govorite ozbiljne stvari nepoznatom čoveku. - Dovoljno je da želite istinu o Jesenjinu.

Recite mi nešto o porodičnom životu Jesenjina. Malo je pisano o tome.

- Mnogo više o Dunkanovoj. - Pre revolucije, bio je oženjen Anom Izrjadnovom.

Imali su sina Juru, streljan je tridesetih. Okrivljen je za atentat na člana vlade.

Onda Zinaida Rajh, poznata glumica.

Sa njom se venčao, pa se razveo. Njihov razvod odgovara vremenu nađenog dokumenta.

Mislim da je Jesenjin teško podneo taj razvod. Zbog toga je mnogo pio.

Evo, sedite! Pravila znate?

Da. Ništa ne pisati, ne podvlačiti, ništa ne iznositi...

Popiću kafu. Da donesem i Vama?

Preda mnom je krivični postupak protiv Jesenjina, zaveden pod brojem 1225 iz 1920.

Šta je to kontra-revolucionarno izvršio, kada se čekisti zanimaju za njega?

- Prezime? - Može li malo vode?

- Prezime! - Jesenjin. - Ime? - Sergej.

- Po ocu? - Aleksandrovič.

- Godina i mesto rođenja? - 1895. Selo Konstantinovo.

- Nacionalnost? - Rus sam.

Zašto to Rus kažete tako izazovno?

- A kako da kažem? - Rus, tako kažite.

- Rus sam, Rus. - Tako je već bolje.

- Partijnost? - Imažinist. - Kakva je to partija? Frakcija esera?

- Književni pokret. - Ima... Kako da napišem? - Imažinizam. Ne treba to da pišeš!

- Čime ste se bavili do revolucije 1917? - Pesnik sam, i do i posle.

- Poreklo? - Seljačko.

Idi vidi šta je to tamo!

Reci da je dovedu, sam ću videti!

Seljačko...

- A ponašaš se kao kontra! - Zašto kontra?

- Tuča u pijanom stanju, skandal! - Ma kakva tuča, molim Vas!

Popio sam malo, zamolili su me da recitujem, publika je počela da me vređa i zviždi.

Da ne kažem necenzurisano... Pojavio se neki grmalj, malo sam ga pesnicom... odgurnuo.

Tako je bilo.

- Ko je to? - Možda je eserka! - Vidi je samo...

- Pusti me, nitkove! - Da, da, da...

Pažljivo sa njom, lično ću da je ispitam!

Imamo izjave milicionera Dorošenka i Koptilina.

Takođe i drugarice...

Rekstin.

Pišu da ste, uz ostalo...

Vređali, fizički i moralno, radničko-seljačku miliciju!

Nazivali ste ih kopilad, koristili i druge uvredljive reči, kao i nepristojne gestove.

- Nije tačno, načelniče! Ne može da bude... - Sumnjaš u svedočenje drugarice Rekstin?

- Bezobrazni gestovi pred ženom... - Ona je žena? - Žena je, žena!

Pitajte moje svedoke, moju sestru Kaću, pesnika Nasedkina, Benislavsku!

- Šta Vam je Benislavska? - Sekretar. Bavi se izdavačkim poslovima.

Ne mogu da budu svedoci, oni su zainteresovana lica.

- Svojim ženama verujete, a mojim ne? - Za klevetu sovjetske vlasti ćeš na sud!

Ja sam lojalan prema vlasti, imam i stihove: Majka mi je domovina, ja sam boljševik...

- Ko je domovina? - Majka mi je domovina! - Lojalan kažeš? Dobro, a ko...

- Ko može da potvrdi tvoju lojalnost? - Drug Kamnjev, drug... Zovite Blumkina!

On će Vam reći!

Ja...

Za takve sitnice neću da uznemiravam odgovorne drugove!

- Au... šta se dešava ovde? - Jaša, konačno! Zdravo!

- Serjoženjka... - Kaže da sam kontraš! - Zdravo, druže Blumkin.

- Šta to radiš? Šta je ovo? - Nismo mi! - Ne, to su mi iskidali u Dominu.

- Šta se desilo? - Obavljam saslušanje po pismenoj prijavi drugova...

Vidi, Jaša, šta su napisali!

...po članu 176, 88, 157 i 219 krivičnog zakona.

219?

Zabavljamo se? Izvrstan ukus!

- Bitno je da se vodi borba sa golom kontrarevolucijom. - To je materijalni dokaz.

Kakva je ovo glupost?

Druže Blumkin, ako smem da primetim, to je prijava drugarice Rekstin.

Rekstin?

- Oslobodite ga, odmah! - Za to mi treba...

Pismena naredba.

- Mislio sam da nećeš da dođeš. - Brinuo si? Ti si lud! O vremena, o naravi!

- Ja, Jakov Grigorjevič... - Blumkin. - Blumkin!

- Član... - Član! - ...CK Komunističke partije Irana, sa stanom u...

Ne smetaj! ...u hotelu Savoj...

- Kako ide dalje po obrascu? - Uzimam pod starateljstvo. Potpis i datum.

- Sloboda! - Serjoža! - Niste imali razloga za brigu.

Da ste samo videli islednika kada je Jaša ušao! Gde ćemo sada?

Kako gde? U Savoj! Da proslavimo oslobođenje. Imažinisti svih zemalja, ujedinite se!

Treba da se presvučem. Košulja iscepana, nemam cilindar...

Jakove Grigorjeviču, vi idite, a Sergej će skoknuti do mene. Posle ćemo doći kod Vas.

Onda nećemo da se opraštamo.

Savoj, soba 136, samo nemojte da slažete, da vas ne pojedem! Takvo sam...

- Zlopamtilo! - Zlopamtilo, da.

- Hvala ti još jednom! - Nema na čemu. - Serjoža, trebaće ti ozbiljan zaštitnik.

Trocki se interesuje za tebe. Razgovaraćemo kasnije. Drugovi nemojte da kasnite! Kreni!

Imažinisti svih zemalja, ujedinite se! Čekam vas!

Izletela je ptičica?

- Sa takvim zaštitnicima, druže Samsonov... - Zaštitnici su nešto veoma promenljivo.

Danas su zaštitnici, a sutra će da nas pitaju kako smo prevideli kontrarevoluciju.

- Ovde ne miriše na kontrarevoluciju. Pijano huliganstvo. - A ti kopaj!

Kopaj dublje, da zamiriše!

Sedmo odeljenje!

- Izvolite! - Aljošin? - Ja sam. - Nađi Simagina.

- Obojica dođite do mene! - Razumem.

Nema veće radosti,

Nema lepše muzike

Od zvuka

Slomljenih kostiju i života!

Eto, od toga se zamagle pogledi naši

I počne uzburkana strast

U grudima da kipi!

Želim da naglasim nešto u vašoj presudi,

Nešto tako milo:

Uz zid!

Streljati!

Da...

Jaša! Jaša, molim te...

Bravo, Jakove, bravo!

Kao da se sama Smrt osmehuje.

Istinski smešak ČK!

- Bravo! - Eto! To je to!

Tako je, Marijenhof, odlično! Jedino si me ti razumeo. Bravo!

Ponekada govoriš gluposti, ali si sada pogodio desetku! Pravo u centar!

Zašto sam danas opet spasio Jesenjina od čekista?

Zato što je on pravi pesnik, ni nalik na vas!

- Kaća, može li čaj? - Može.

I taj susret stidljivi,

Milovanje vatreno,

Dunu vetar varljivi, Posta nebo plameno.

Čini se da neće vrag neku pakost da tvori, Setiće se korak drag da moja vrata otvori.

- Serjožini stihovi? - Zašto Serjožini? Moji su.

Liče na njegove.

Tako...

Tu je i slatko...

Nije to ništa čudno. On i ja pišemo istim stilom.

I...

- Šta je? - Vasja, skloni ruke!

Ako hoćeš da pomogneš, onda mi pomozi! Pridrži me! Hajde...

Polako, polako!

Da, stvar...

- Vode je dovoljno? - Dovoljno. - Stvar nije u stihovima.

Kada sam...

Kada sam te...

Bilo je oblačno, nekako neobično.

Tog trenutka sam pomislio, kada sam te video...

I... ne znam.

Vasja, šta trabunjaš? Kaži jednostavno: Volim te!

Kako jednostavno?

- Volim te. - Eto tako!

I ja tebe.

- Šta je? - Ne govori ništa Serjoži! - Zašto? - Zato što će i tebe i mene...

- Dobro. - Vasja... Ruke! - U redu... - Vasja, prestani! Dosta!

Galja!

- Gde držite čaj? - U ormaru. - Evo ga!

Zašto se niko ne veseli? Nije vam zabavno?

Pesnika Jesenjina nema, znači nema ni društva?

Ništa, onda...

Onda... popravićemo to!

- Kusikov, dođi ovamo! Brzo, brzo... - Jaša, prestani...

Drugovi pesnici, ovo će biti zid!

- Jakove Grigorjeviču, molim Vas... - Uz zid, građanine Kusikov!

- Kostja, da idemo? - Prestani, Jaša se šali! - Čuo si za ovo? Čitaj!

Naređenje više instance društvene zaštite... streljanje!

- Građanina Kusikova ubiti i u kovčeg položiti! - Ludak!

- Streljati! - Hajdemo! - Tolik, sedi! Sedi, kažem! - Jaša...

Rekao sam da sedneš! Gde je Nasedkin? Gde je?

Gde je moj voljeni pesnik?

Nasedkine, dođi! Kaćuša da nađe drugog!

Streljati... Streljati! Da!

Lepo to radite, kao moja majka.

Šta Vam je, Sergej Aleksandrovič?

Uspomene, davne... Umirao sam od tifusa.

Ležao, buncao, goreo... Jedva sam disao.

Majka je vezla, sedeći kraj prozora.

Ili je šila nešto... Suze su joj tekle kao potoci, a prsti radili brzo...

Šila mi je pokrov. To sam shvatio kasnije.

Još nisam umro, a ona mi je već spremila pokrov.

Prošle su tolike godine, ali kada se toga setim, srce me zaboli zbog te nepravde.

- Čekala je da umrem. - Nemojte tako!

Ne govorite tako za majku.

Nije čekala, nego se pripremala za Vašu smrt, to nije isto.

Možete li da zamislite kako je majci kada sopstveno dete...

...sahranjuje? Ne dao Bog!

Moguće.

- Gotovo. - Hvala, Galja, hvala!

Kaća, Vasja, gde ste? Više mi se ne pije čaj. Krenimo, inače će Jakov da se uvredi.

Pribludni!

Ivane Pribludni, ustaj! U ime revolucije, osuđen si na smrt streljanjem. Ustaj!

- Ustajem... - Osuđen si na streljanje.

Ustani... Streljati!

Konjički stroj!

Na mitraljeze, marš!

Marš, marš, marš...

Buđoni!

Prva konjička, Buđoni, Buđoni...

Buđoni, ne ovde, ne ovde! Najbolje... Nemoj Vanja, leđa...

Slomićeš mi leđa... Gledaj!

- To je bivši ser Baner! - Aljoška... - Tiho!

Šta ti je, Jakove, jesi li poludeo? Čekaj da dovršim piće!

- Prestani! - Svi uz zid! Za streljanje! Evo, upiši se, ja ti verujem...

Kod Blumkina, soba 136.

- Galja, molim Vas, ruku! - Gde idete! - Kaća, ulazi! - Odavno poznajete Blumkina?

Od revolucije. Bili smo u eserima. Lud, ali pouzdan momak.

- Nemojte mu mnogo verovati! - Zašto? - Druže, imaš li cigaretu? - Ne pušim.

Izvolite!

- Uzmite celu kutiju! - Serjoža, nemoj više da piješ! - Više od koga? Od tebe?

- Neću! Ako pijem, postaću glup! - Drug Blumkin vas čeka. - Neka čeka!

Molim te...

Bog voli Trojicu. Molim te!

- Mnogo te molim! - Jakove, slušaj!

Zabavno je... Molim te!

Sada ću da te upišem, ni Lunačarski neće moći da pomogne!

Niti bilo ko drugi! Krvlju ću napisati, Mandeljštam, krvlju...

Ti nisi normalan! Prestani sa tim šalama! Baci nož... Dosta mi je svega!

- Dokle će ovo da traje? - Jakove, daj mi to!

- Daj... - Uzmi i smiri se! Zar ne znate za šalu?

A ja, ipak, imam ove papire!

- Jaša... - Imam papire! - To prelazi sve granice... Jaša!

Hej jabuko, gde se kotrljaš?

Ako u moja usta dođeš, vratiti se nećeš... Zdravo svima!

- Prijatelji su ti tako dosadni... Svi za sto, za sto! - Kaćuša...

Zacrvenelo ti se lice... Nosi me za sto!

Jaša, neću to, bolje vino. Već sam popio flašu, izgubiću meru i...

Pažnja!

- Ovo je flaša za Sergeja, pipne li je neko, lično ću ga ubiti! - Nema potrebe...

Sergej je sutra pozvan u Kremlj. Treba da ima lepo lice, a ne njušku!

- Serjoža će tu, u postelju, a Vi, Aljoša, možete tamo. - Bez brige, dobro je i ovde.

- Ja ću spavati na krevetu, a Serjoža na patosu. - Jesi li ti, lud?

Idi, vragolane, pored peći!

Hajde, hajde... idi!

- Galja, a gde je Kaća? - Sa Nasedkinom je. Neće doći. Mislim da je među njima ozbiljno.

Kako ozbiljno, ona je još mala. Pokazaću joj ja njenog boga...

- Ima već devetnaest. - Velika i lepa devojka. - Kakva je?

- A Nasedkin je Vaš vršnjak! - Kako će on da se ženi kada je pesnik?

- Tačno, pesnik je. - I Vi ste pesnik, pa to nikada nije plašilo žene.

- Ispada da su čep i prst isto! - Ljoša, da se nosiš malo...

Izvinite Galja, izaziva me... Ako nas istera, gde ćemo?

Ja sam se razveo, Marijenhof oženio, ti nemaš ni ćošak. Hajde da popušimo na stepeništu!

- Kreći, kreći... - Galja, volim Vas... - Ljoša, ne lupaj! - Galja, sami spavate?

Izlazi!

Čuj, ona te hoće!

- Prekini! - Zar nije tako?

Vidim te!

Prate me.

Na kilometar ih osećam.

Da, ti si velika zverka pa te prate!

Nemoj tako, Serjoža! Velika ili mala...

Sa svih strana su me okružili. Pesme mi ne štampaju, ne plaćaju...

Od čega da živim? Reci mi... Reci mi, pišem li lošije od drugih?

Dobar si pesnik, Ljoša, ali manje pij, svašta ti se priviđa!

Priviđa? Priviđa? Ti, Serjoža, dalje od nosa ništa ne vidiš!

Ništa! Misliš da su te tek tako pustili iz ČK? Oni streljaju ljude za jednu reč!

Potreban si im, ti si Rusija, najveći seoski pesnik, žele da te ukrote, a ti im veruješ!

- Smiri se, smiri se... - Daću im ja ovo!

- Ne deri se, ljudi spavaju! - Tući ću se sa njima!

Ima i takvih koji su spremni da idu sa mnom do kraja! Daj šibicu!

- To je kao neka zavera? - Da! Da Serjoža, teror!

- Teror, razumeš? - Dosta si vikao, noć je! Ljudi spavaju. - Teror!

Serjoža, teror! To su sloboda i čvrstina, osnove našeg programa, nacionalizma!

Mi, ruski nacionalisti, pokazaćemo svetu štetnost i pogubnost marksističkog učenja!

Da!

Za svakog će biti po nešto.

Opet krv! Građanski rat se tek završio. Želimo mir, Ljoša, mir!

Serjoža, ućuti!

Proveo si u Lubjanki samo jedan sat. Oni koji su bili unutra pričaju svašta.

Kažu da tokom noći neprestano idu kamioni po dvorištu da se ne čuju pucnji i krici.

Po ulici teče reka krvi. Oni nas ne žale!

- Zašto mi da žalimo njih? Zašto? - Tiše, tiše... - Idi!

- Izvini, druže... - Krv za krv, razumeš?

I brat protiv brata.

A ko je tebi brat?

Blumkin ti je brat?

Jevrejin iz Odese ti je brat? Ili ti je Trocki Bronštajn brat?

- Ljoša, žena mi je Jevrejka. - Ko? Anja Izrjadnova je Jevrejka?

Ne, to mi je bila prva žena. Ona je Ruskinja. Govorim o Rajhovoj.

- Zina je Nemica. - Dobro, Nemica... - Nemica je! - U redu...

Izvini, Ljoša, ali ispada da su moja deca Jevreji.

- Jurka Izrjadnov je Jevrej? - On mi je sin sa Izrjadnovom i on je Rus.

- Eto! - Kostja i Tanja su od Rajhove. Sa majčine strane su Jevreji.

Crni Serjoža... Svuda je tako, svuda!

Ne treba decu mešati u to.

U svakoj naciji ima budala, a naša je prepuna idiota.

- Tačno. - Hajdemo na spavanje. - Sergej... - Da?

- Predviđen si za ministra prosvete u budućoj vladi. - Jesi li lud? Briši me!

Ne može.

- Tiho, da ne probudimo Galju! - Da popijemo malo? - Dosta je, idi spavaj!

Ljoša, Ljoša...

- Galja, gde je vino? - Ama, odlazi na spavanje!

- Inače ću ti izvući uši, znaš me! - To je teror! - Tiho, probudićemo Galju...

- Ako se budeš motao oko nje, razbiću ti nos. Jasno? - Šta ti je? - Zaverenik...

- Dosta je bilo, spavaj! - Dobro, spavam.

- Mir, posao, garantovana... - Spavaj već jednom! Laku noć!

Galja... Mislio sam da spavate. izvinite, zadimio sam ovde...

Ja...

- Serjoža, odlučila sam. - Galja, nemojmo da radimo nešto zbog čega ćemo se posle kajati.

Serjoža, volim Vas.

Volim.

Mnogo.

Nisam imala nikoga.

Odlučila sam da...

To treba da budete Vi. Razumete?

Tako osećam.

Mnogo Vas volim i Vi morate to da uradite...

Makar to bilo samo sada!

Samo jednom.

Samo sada i...

I više...

...nikada.

Nikada!

Galja...

Galja! Galja!

- Galja... dobro jutro! Galja, polijte me! Galja... - Da uđem? - Naravno.

Potrebni ste mi. Polijte me brzo, ući će mi u oči! brzo, Galja, brzo... Galja!

Sipaj, sipaj... Molim Vas, Galja, molim... Brže, Galja, brže! - Odmah... Držite!

Pazi, Galja, spuštam je...

Pažljivo, Galja... Galja!

Galja, ponudite Serjoži slatko od grožđa!

- Tako... - Ponudi Serjožu slatkim!

- I Puškin je voleo slatko. - Stvarno? Sam Gospod je odredio da volim slatko!

Do susreta sa Trockim ima još vremena!

Serjoža, molim Vas, budite oprezni, ne junačite se! Ne govorite mnogo, više ćutite!

Blumkin kaže da Trocki zna sve moje pesme. Čita ih umesto molitve, ujutru i uveče.

Serjoža, zašto mu se podsmevate?

Gledao sam u cirkusu kako je dreser stavio glavu lavu u usta, i ništa mu nije bilo.

- Živ i zdrav! - Sa Trockim nije tako lako. - Zato sam i oprao kosu! - Molim Vas!

- Mislite da će mi odgristi glavu? Neće, ona je seljačka. - Bolje je, radničko-seljačka!

Što nemam, nemam! Nije mi Gospod dao oca radnika. Mada opet...

To je zanimljivo... Deda, majka, baba, stric, svi su seljaci. I otac mi je seljak.

Ali ne ume da ore, ni da seje, ni konja da upregne. Dugo je živeo u gradu.

Radio je u kasapnici. Dakle, kupovao je knjige, znao je da je obrazovanje potrebno.

- Sada ozbiljno... - Ne plašite se, nama, Rjazanjcima, golim rukama ne mogu ništa!

- Molim Vas... - Dolazim! - Ne smete da kasnite, požurite!

- Šta je? - Mi iz Konstantinova smo lukavi.

Prvo poslušamo šta žele od nas, a posle se pravimo glupi.

- Dosta, Serjoža, krenite! Čeka Vas! - Hamlet nije bio lud, samo se pretvarao...

- Budite ozbiljni! - ...sa nekim ciljem. Idem!

- Galja, zaboravio sam... - Šta? Šta ste zaboravili? - Prekrstite me!

- Da vam ništa ne mogu, Serjoža! - Meni? To neće da Vam oproste! Je'n-dva...

Drugovi, jutarnja gimnastika je dosadna, ali je korisna!

- Tako kaže drug Lenjin! - Serjoža...

- Zdravo, zdravo... Mirno! - Druže, tiše!

- Izvinite! - Zašto kasniš? - Došao sam na vreme. - Duni!

- A sada ti! - Zašto? Tebe zove, a ne mene. Tiše, tamo je Frunze!

- Nije te sramota od onoga sinoć? - A šta je bilo sinoć? - Zaboravili smo, znači...

- Kaži šta je bilo? Kada si već počeo, onda reci! - U redu je...

I ja sam uvređen. Zašto niste došli?

- Kako nismo došli? - Tiho, molim Vas! - Izvinite!

- Sergej Aleksandrovič... - Zdravo, Mihail Vasiljevič! - Čitao sam Podušje. Silna stvar!

Naročito onaj deo o ždrebetu. Mili, mili, budalice smešna... Čini mi se?

Čemu, reci, čemu trka zahuktala?

Ta žive su konje, zar on zbilja ne zna, Pobedili konji od metala... Izvrsno!

- Hvala. - Hvala Vama! Oskudno ste odeveni.

- Greje Vas ljubav? - Toplo je, nema vetra. - Zdravlje treba čuvati od mladosti!

- Druže Jesenjin, čekaju Vas! - Sve najbolje! - Doviđenja. - Požuri...

- Uzmi mi kaput! Stavi ga tamo, da se ne izgužva. - I ne duvaj u njega, jasno?

Šta tiho, tiho? Ti budi tih, razumeš?

Zdravo, druže Trocki!

Od početka je rana između očiju smatrana opekotinom nastalom od dodira vrele cevi.

Ako je tako, zašto nema opekotine na dlanu kojim se, navodno, držao za cev?

Iz novina tog vremena saznajemo da je smrt nastupila 28. decembra, između 5:00 i 7:00.

Tako su zaključili lekari.

U jednom članku, Trocki kao datum smrti pesnika navodi 27. Kako to razumeti?

Trocki je imao tačniju informaciju.

Srpski titl: tplc

Prepev stihova Jesenjina: M. Živančević

INDEKS SVIH PREVEDENIH RUSKIH FILMOVA I LINKOVE PREVODA, MOŽETE NAĆI OVDE:

http://rapidserbia.com/viewtopic. php?f=38&t=22083&start=0