Original subtitles

www.титлови.цом

Некада давно, у скривеном средишту Француске

живео је леп млади принц, у прелепом дворцу.

Иако је имао све што му је срце пожелело,

принц је био себичан и дрзак. -Господару, време је.

Оптеретио је село наметима.

да би украсио дворац најлепшим предметима.

И да би имао забаве са најлепшим људима.

Ох, како узвишена.. комбинација гламура, музике и магије.

Дамама нестрпљивим да засијају.

Траже руком знак, шансу,

Да ће бити његова посебна.

Фасцинантна игра, одузеће дах. Сваки принц има дан

кад пева страсно, са задовољством.

Без бриге...

Али једне ноћи, непозвана особа дошла је у дворац.

тражила је склониште од надолазеће олује.

Као поклон понудила је принцу једну ружу.

Одбијен њеним изгледом, принц се подсмехнуо поклону и одбио је.

Упозорила га је да не буде заваран спољашњим изгледом.

Лепота се налази у души.

Када је поново одбио,

њена ружноћа је нестала.

И открила.... прелепу чаробницу.

Принц је преклињао за опроштај али било је касно.

Видела је да нема љубави у његовом срцу.

Чипе, Чипе.

За касну, претворила га је у ужасну звер.

И бацила снажне чини на дворац.

И све који су ту живели.

Дани су прелазили у године...

Принц и његове слуге су били заборављени од свих.

Чаробница је избрисала свако сећање на њих

у умовима људи које су волели.

Али ружа коју му је понудила била је права чаробна ружа.

Ако могне заволети неку

и ако му љубав буде узвраћена пре него падне последња латица

чини ће бити разбијене.

Ако не....биће осуђен да буде звер заувек.

Како су године пролазиле...

падао је у све већи очај и губио наду...

јер ко би могао да заволи...... Звер?!

Лепотица и Звер

Превод: нАнаД

Мали град....тихо сеоце...

Сваки дан као претходни...

Мали град, пун малих људи...

Буде се да кажу...

Добар дан. -Добар дан.

Ено пекара са послужавником, као и увек.

Са истим хлебом и пецивом за продају.

Свако јутро исто, откако смо дошли у овај јадни градић. -Добро јутро, Бел.

Добро јутро, господине Жан. Да ли сте опет нешто изгубили?

Мислим да јесам, али не сећам се шта.

Сетићу се, сигурно. Где си кренула?

Да вратим књигу Пјер Роберту. О двоје љубавника из Вероне.

Звучи досадно. Ево иде чудна девојка...

Сва је сметена, нема сумње.

Никад није део друштва... Глава јој је увек у облацима..

Нема сумње да чуднакиња је Бел.

Добар дан. Како Вам је породица?

Добар дан.

Како је Ваша жена?

Треба ми шест јаја. Прескупа су ти.

Мора постојати нешто више од овог провинцијалског живота.

Да ли је то једини књишки мољац? Шта си прочитала ове седмице?

О два града на северу Италије. Нисам желела да је вратим.

Имаш ли нешто ново? Нажалост, не.

Али можеш узети неке старе. -Хвала.

Твоја библиотека је мали угао зида који се чини тако великим.

Здраво.

Ево иде чудна девојка.

Питам се да ли се добро осећа?!

Изгубљеног погледа и са носем забијеним у књигу.

Бел је загонетка за све нас.

Зар ово није дивно..

Ово ми је омиљени део јер, видећете....

Упознаје принца из снова

али то неће открити до трећег поглавља...

Не зове се случајно Лепотица

по лепоти нема равне..

Али иза те лепе фасаде прилично је чудна.

Разликује се од нас осталих. Није нам ни слична.

Скроз другачија од нас.

Погледај је Ла Фу. Моја будућа супруга.

Бела је најлепша девојка у селу. То је чини најбољом.

Али она је тако начитана,

а ти си тако.....атлетски грађен. Знам, борбена је колико је и лепа.

Шта ће ти она, кад имаш нас?

Али од рата осећам као да ми нешто недостаје.

А она је једина девојка која ми даје тај осећај....

Има то нешто.

Не знам шта то значи.

Од тренутка кад сам је срео и видео...

Рекао сам да је предивна и заљубио се...

У овом граду, једино је она лепа као ја...

Зато правим планове да испросим и оженим Бел.

Гле...иде... Зар није леп као сан?!

Господине Гастон... Тако је сладак.

Украо ми је срце, једва дишем.

Висок, тамнокос, снажан и згодан.

Даме, само сањајте.

Добар дан. -Извините. -Пријатан дан. -Да.

-Ви ово зовете сланином? -Прелепо грожђе. -Мало сира.

-10 јарди. -Извините. -Идем по нож. -Пустите да прођем.

Овај хлеб. -И риба. -Стар је. -Смрди!

Извините, грешка.

Мора постојати живот изван ове провинције

Гледајте ме, учинићу Бел мојој женом.

Ево опет иде она чудна мала..

Најчуднија госпођица.

Никако се не уклапа овде

Заиста је необична... Лепа али чудна...

Стварно је необична...

Добро јутро, Бел.

Добра књига. -Прочитао си?

Не ту али знаш...књиге... За твој сто.

Да ти се придружим, вечерас?

Жао ми је, не вечерас. Заузета? -Не.

Па...настављаш? Не, Ла Фу.

Најслађа је она коју је најтеже освојити.

То чини Бел тако изазовном.

Неће да прави будалу од себе само да би мени удовољила.

Како би то назвао? -Достојанство? -Привлачно, зар не?!

Како да тренутак траје вечност..

Како прича да не умре.

На љубав се морамо ослонити.

Није лако али покушавамо.

Срећа се некад ухвати..

Време и место се некад не померају.

Љубав живи унутар срца...

И увек ће.

Бел.

Можеш ли ми само...?!

Хвала.

Треба ми и... Не, не.

У ствари... да, то ми треба. Хвала.

Тата, мислиш ли да сам чудна? -Чудна?

Моја кћи, чудна? Одакле ти то?

Не знам, људи причају. -Ово је мало село.

Као и мали умови.

Али мало исто значи - сигурно.

Чак и у Паризу сам познавао девојку као ти. Тако...

испред времена. Другачију.... Људи су јој се ругали.

Све док нису почели да је копирају.

Молим те, само ми реци још нешто о њој.

Мајка ти је била... неустрашива.

Неустрашива.

Шта ти могу донети са пијаце?

Ружу, као са слике. Тражиш то сваке године.

И сваке године донесеш. -Онда ћу донети још једну.

Имаш моју реч. Збогом, тата.

Збогом, Бел. -Идемо Фелипе. Знаш пут. -Видимо се сутра.

Да. Сутра, са ружом.

Чувај се.

Шта ради? -Пере веш.

Дођи.

Плава птица

лети високо...

Тамна...шума. -Одлично. -Шта радиш, за име света?!

Учиш још једну девојчицу да чита? Зар једна није довољна?

Морамо нешто да предузмемо.

Ти си нешто најдивље и најлепше што сам видео.

Нико те не заслужује, али знам да ће нам деца бити прелепа.

Да ли те прекидам?

Шта је Ла Фу? -Неко треба помоћ.

Време је да будеш херој. Са тобом нисам завршио.

Ни ја.

Бел. Чуо сам за проблем са градоначелником.

И мене мучи. Да ти дам савет.

Сељани неће никад прихватити промене које желиш увести.

Само сам желела научити дете да чита.

Треба да бринеш само о својој деци.

Нисам спремна да имам децу.

Можда још ниси упознала правог мушкарца.

Гастоне, мало је село. Све сам упознала.

Можда да погледаш још једном. Неки од нас су се променили.

Гастоне, не бисмо усрећили једно друго.

Нико се не може толико променити. -Ох, Бела.

Знаш ли шта се дешава са девојкама када им очеви умру?

Преклињу за помоћ као сирота Агата.

Бела, ово је наш свет.

Неће бити боље. -Можда и неће.

Али нисам једноставна и никад се нећу удати за тебе.

Жао ми је.

Можете ли замислити? Ја? Жена тог умишљеног...

глупог... Госпођа Гастон, замислите..

Госпођа Гастон, његова мала женица.

Не господине, не ја, гарантујем...

Желим више од овог провинцијалског живота.

Желим авантуру негде...

Желим више него што могу да опишем...

И једном да не будем схваћена буквално...

Да ме неко разуме..

Желим више него што су они за мене испланирали.

Дивно, камо среће да препознајем пут.

Фелипе, знаш ли где смо? Ја не знам.

У реду је Фелипе.

Можемо овуда. Хајде, право.

Тако је. Држи се правца. Једна се врата затворе, друга отворе.

У реду дечко. То је само снег. У јуну.

Пази куда газиш. Клизаво је.

Идемо Фелипе. Идемо.

Идемо Фелипе. Идемо.

Фелипе!

Добар дечко.

Идемо дечко. Идемо.

Фелипе, спасио си ми живот. Свака част.

Мораће негде друго да вечерају.

Погледај, сено.

Вода. Сместићемо се, пријатељу.

Ваљда имају поштовања према непозваним гостима.

Ко год да су.

Хвала. Хва..

Здраво.

Здраво. Извините на узнемиравању.

Ја сам само путник, тражим уточиште од олује.

Извините на узнемиравању.

Да ли је неко кући? Да ли је неко будан?

Сигурно се изгубио у шуми. Умукни будало.

Извините?

Дивно.

Прелепо.

Човек са укусом. -Говорио је о мени.

Где год да си..

идем се само угрејати поред ватре.

Овако је већ боље.

Много боље.

Хвала.

Мама каже да се не би требао покретати да те не уплашим.

Извини.

У реду је.

Не могу вам довољно захвалити на вашем гостомпримству.

И теби..и теби...

Лаку ноћ. Идемо Фелипе.

Не, чекај. Руже. Замало да заборавим.

Дођи овде. Обећао сам Бели да ћу донети ружу.

Миран!

Фелипе.

Шта се десило? Где је тата? Одведи ме њему.

Погледај Сату. Каква лепа девојка.

Видим да је девојка. Изгубио сам руке али очи...

Шта ако је она та која ће разбити чаролију?

Ко је то рекао? Ко је тамо?

Тата?

Тата, да ли си ти? -Бел. Како си ме пронашла?

Руке су ти ледене. Треба да те одведем кући.

Одлази одмах. Овај дворац је жив. Иди пре него те нађе.

Ко?

Ко је тамо? Ко си ти?

Ко си ти?

Дошла сам по оца.

Отац ти је лопов.

Лажљивче.

Украо је ружу. -Ја сам је тражила. Казни мене уместо њега.

Не, он мисли заувек. То ти се деси овде кад убереш цвет.

Доживотна робија због руже?

Прихватам размену. Можда га и пустим.

Дакле, да ли још увек желиш да га замениш?

Изађи на светло.

Изабери. -Бел, нећу ти дозволити.

Изгубио сам твоју мајку нећу и тебе да изгубим.

Иди сад.

У реду, оче, идем.

Треба ми минут насамо са њим.

Зар си толико бездушан да не би дозволио кћерки да се опрости са оцем?

Заувек заслужује минут.

Кад се ова врата затворе неће се поново отварати.

Треба да сам са тобом. Не, Бел, слушај ме.

У реду је. Иди сад.

Живи свој живот и заборави на мене.

Да те заборавим? Све што јесам је због тебе.

Волим те. Немој се бојати.

Волим и ја тебе. Не бојим се.

Побећи ћу. Обећавам. -Шта?

Заузела си његово место. -Отац ми је.

Он је будала, а и ти си.

Бела. -Тата. Немој га повредити.

Вратићу се. Обећавам.

Госпођице, извините на узнемиравању

али сам дошао да вас испратим до ваше собе. -Моје собе?

Али мислила сам.. -Шта?

..''кад се врата једном затворе неће се поново отворити''...

Тако је драматичан. Здраво.

Јака си, добра особина.

Ко си ти? -Лумијер.

Можеш да причаш? -Наравно да може.

Сви можемо. Лумијере, као домаћин

наређујем ти да је опет затвориш у ћелију.

Шта желиш да будеш до краја живота?

Човек или сат? Спремна? Веруј ми.

Опрости на првим утисцима. Надам се да ниси уплашена.

Зашто би била? Причам са свећом.

Свећњаком...молим те. Разлика је.

На услузи сам ти. Дворац је сад твој.

Слободно иди где желиш. -Осим у западно крило.

Које немамо. -Зашто? Шта је тамо?

Ништа. -Ништа. -Складиште. -Складиште.

То је то. -То је то.

Овуда, до источног крила. Или како га зовем, једино крило.

Паите куда ходате, молим вас.

Добродошла у нови дом. Скроман али удобан.

Предивно. -Наравно.

Господар жели да имаш најлепшу собу у дворцу.

Упс..нисмо очекивали госте. -Очарана сам, госпођице.

Не брините, брзо ћу средити ово место.

План ти је опасан. -Учинићу било шта да те поново пољубим, Плумете.

Не љубави. Спалио си ме пре. Морамо бити јаки.

Како да будем јак кад ме чиниш слабим?!

Да ли је овде све живо? Здраво. Како се ти зовеш?

То је четка за косу.

Не плаши се. То је само твој гардеробер.

Представљам ти госпођу Гардеробер. Познату певачицу.

Кад може да остане будна.

Диви је потребан одмор.

Останите са нама. Треба неког да обучете.

Коначно...жена. Лепе очи, поносно лице.

Предивно. Да. Пронаћи ћи ти нешто достојно принцезе.

Нисам принцеза. -Глупости. Да видимо шта имам.

Како непријатно. Фруфру, помози мами.

Са стилом, дискретно. Свиђа ми се.

Фруфру, поздрави маестра.

Замисли Ла Фу. Колибица..

мој улов се пече на ватри...

слатка деца трче док ми моја љубав

масира ноге. А шта Бел каже?

"Никад се нећу удати за тебе!" -Знаш. постоје и друге девојке.

Не задовољавам се зечевима.

Тешко ми је да те видим тако потиштеног, Гастоне

Брине ме то..

Сваки тип одавде жели бити ти.. Чак и кад имаш бубуљице...

Никоме се не диве више од тебе, омиљен си....

Сви су одушевљени и инспирисани тобом.

И није тешко видети зашто.

Нико није згодан као Гастон. Брз као Гастон.

Нико нема врат, као он.

Нико није упола мужеван као ти. Савршен, прави узор.

Можеш питати било кога Тома, Дика или Стенлија

и рећи ће ти на чијој страни би волели увек да буду.

Ко игра....

пикадо као Гастон? Ко ломи срца? -Као Гастон?

Ко је бољи од ових.... као Гастон?

Посебан сам и застрашујући.

Права фаца је Гастон.

Требало ми је охрабрење, хвала Ла Фу. -Никог није лакше подржати од тебе..

Превише? -Да.

Нико....се...не... туче као Гастон,

Гаси светло, као Гастон.

У рвању нико не гризе као Гастон...

Кад ловим, прикрадем се са оружјем

И звери се у страху помоле..

Прво пажљиво потражим јетру

Онда упуцам од позади.

Да ли је то фер? -Не занима ме.

Нико не гађа као Гастон. Гаси шибице као Гастон.

И у пљувању нико није као Гастон.

Посебно сам добар у погађању.

10 поена за Гастона. -Хвала. Хвала.

Када сам био дете јео сам 40 јаја за доручак, да порастем.

Сад кад сам одрастао једем 50 јаја.

Па сам снажан као бизон.

Ко има..... мозак као Гастон.

Ко забављао, као он? Ко може издржати ове бесконачне рефрене, као Гастон?

Користим трофеје за декорацију.

Реците опет.. Ко је најбољи?

Ко је најуспешнији? Не знате? Не можете погодити?

Питајте његове фанове и његових 5 пријатеља.

Само је један такав човек у граду.

И његово је име...Г..А..С...Т

Верујем да има још једно ''Т''.

Сад сам тек схватио

да нисам никад пре изговорио наглас..

Гастон.

Ла Фу, најбољи си.

Како те ни једна није ухватила до сад?

Речено ми је да сам наметљив али и даље не разумем.

Молим вас, помозите ми.

Бела...држи је... Заробљена је у тамници.

Ко је држи? -Звер. Велика, монструозна звер.

Кћеркин живот ми је у опасности. Зашто се смејете? Није шала.

Замак му је сакривен, у шуми.

Тамо је већ зима. -Зима у јуну?

Луди Морис. -Послушајте ме!

Звер је стварна.

Разумете ли?

Нико неће да ми помогне?

Ја ћу ти помоћи. -Хоћеш?

Престаните да исмевате овог човека. -Хвала вам.

Не захваљуј ми Морис. Води нас до звери.

Идемо.

Мама! Девојка је у дворцу. Знамо, Чипе.

Какав чај воли? Хербу, улонг, камилицу..

Тако сам узбуђен!

Престани то да радиш, сломићеш се. -Руке горе, госпођо Чајник.

Лумијер! Полако, пустите мене да причам.

Направио си јој вечеру. -Мислио сам да би вам пријало друштво.

Уверавам вас да ја немам везе са овим сулудим планом.

Спремање вечере, дизајнирање хаљине за њу, дао јој је собу.

Дао си јој собу?

Не, не...он јој је дао. -Истина је.

Али можда је она девојка која ће разбити чини.

Можете искористити вечеру да је шармирате.

Одлично размишљаш, Сату! -Шта је?

Најглупља идеја коју сам чуо. Шармирати затвореника?!

Господару, морате покушати. Сваким даном смо све мање људи.

Она је кћерка лопова. Шта мислиш каква је она?

Не можете судити људима по томе ко им је отац, зар не?

Придружићеш ми се за вечером! Није молба.

Нежније господару. Изгубила је оца и слободу.

Јадница је сигурно уплашена на смрт. -Управо тако.

Само минут. -Видиш, ту је. Сад упамти, буди нежан.

Љубазан. -Шармантан. -Сладак.

Када отвори врата покажи јој велики осмех.

Хајде, покажи ми осмех.

О Боже! -Не.

Хоћеш ли ми се придружити на вечери?

Држиш ме као затвореника, а сада би да вечераш са мном? Јеси ли луд?

Полудиће! -О Боже!

Рекао сам ти да ми се придружиш на вечери. -Ја сам ти рекла да нећу.

Колико је сати? Шта се дешава?

Пре би умрла од глади него јела са тобом. -Слободно!

Идемо..нека умре.

Ако не једе са мном неће јести никако.

Не можеш са нама тако да разговараш. Забрањујем.

Да ли сам закаснио? Штета, баш сам хтео да му покажем овај пут.

Господару, вратили сте се.

Веома смешно. -Зезнуо сам те.

Покажи ми девојку.

Још једна латица је пала. -Лумијер....

понестаје ми пера. Јуче сам га додала. -Знам драга.

Сваким даном постајем све више од метала.

О не, опет се дешава. -Смирите се сви.

Још увек имамо времена. -Мама.

Да ли ћу више икад бити дечак? -Хоћеш. Играћеш се опет на сунцу.

Препусти то мени.

Рекла сам ти да одеш. -Не брини драга, ја сам госпођа Чајник.

Ох како си лепа. Лепо је бити у твом друштву.

Путовање ће бити дуго- Дозволи ми да те окрепим пре него одеш.

Мислим да је већина проблема мања после шољице чаја.

Полако Чипе.

Драго ми је да сам те упознао. Хоћеш да видиш трик?

Чипе.. Веома је храбро то што си урадила за свог оца.

Да. Сви то мислимо.

Бринем за њега. Никад није био сам. -Разведри се.

Све ће доћи на своје. Боље ћеш се осећати после вечере.

Али рекао је да ако не једем са њим да нећу уопште јести.

Људи свашта говоре кад су љути. На нама је да изаберемо хоћемо ли их слушати.

Идеш ли лутко? -Иди.

Долазе. Задња провера. -Не.

Ако господар сазна да си се оглушио о његову наредбу, окривиће мене.

Да, постараћу се за то.

Али да ли си видео наше шансе за победу? Кажем ти, она је та!

Морају се заљубити па ћемо опет бити људи...

Како се могу заљубити ако остане у соби?

Шапо, промакло ти је ово. -Не знаш да ли ће га заволети.

Покварен сат је у праву два пута на дан, али ово није тај случај.

Исправи се. Време је да заблистамо.

Немам скуп укус али кажем ти да је ово преукусно.

Помери се кад радим. Стани. -Срећно.

Стишајте се.

Наравно, али како без мало музике. -Музике?

Маестро Каденза, да ли си спреман?

Прошло је дуго времена откако сам наступао.

Слабо се могу и сетити.

Још један каријес. -Жена вам је на спрату.

Све јој је теже да остане будна.

Рачуна на вас да нам помогнете да разбијемо ову клетву.

Она ћу да свирам и поврх зубобоље. Маестро, само тихо, молим вас.

Тихо...наравно.

Да ли има још неки захтев?

Не, то је све.

Ту си драга.

Драга госпођице, са поносом и задовољством

желим вам добродошлицу вечерас.

А сада..

позивамо вас да се опустите. Дозволите да привучемо столицу...

док вам трпезарија поносно представља...

Вашу вечеру.

Будите наш гост..

испробајте нашу услугу. Стави салвету око врата,

а остало препусти нама.

Супа дана, топла предјела живимо да би ти служили.

Пробај ово, укусно је. Не верујеш ми? Питај посуђе.

Они певају, они плешу... ипак је ово Француска.

Вечере су овде најбоље.

Отвори јеловник,

баци поглед на њега, а онда буди наш гост.

Говеђи рагу, суфле од сира, фламбирана пита и пудинг.

Спремићемо и послужити у кулинарском кабареу.

Сама си и уплашена али банкет је спреман.

Нико није намрштен, нити се жали док вас прибор забавља.

Причамо вицеве, изводим трикове са другарима свећама.

Све је савршено укусно и у то име наздрављамо.

Подигнимо чаше као знак добродошлице.

Ако си под стресом препоручујемо лепу вечеру.

Буди наша гошћа.

Живот је узнемирујући за слугу који не служи.

Није ствар без душе да чека узалуд.

Добри стари дани када смо били корисни.

Одједном тих добрих времена више нема.

Дуго рђамо, треба нам више од брисања.

Треба нам вежба... шанса да искористимо своје вештине.

Већину дана ленчаримо у дворцу.

Троми, дебели и лењи али одједном се ви појавите...

Кад имамо госта нашој срећи нема краја...

Вино се точи... Хвала богу салвете су испеглане.

Уз дезерт жели чај, и душо моја мени је то у реду.

Док шољице плешу, ја ћу горети од радости.

Угрејаћу се, прокључаћу. Боже, да ли је то мрља?

Очисти је, желимо гошћу да импресионирамо. Имамо доста посла.

Једну или две коцкице? За гошћу.

Будеи наша гошћа.

Одавно нисмо имали госта. И баш смо опседнути

вашим јелом јер желимо да вам угодимо.

Док свеће горе

дозволите да вам угодимо.

Јело за јелом,

једно за другим.... Док не викнете - доста!

Онда ћемо вас успавати песмом

док будете храну варили. Одморите се вечерас али сад једите.

Будите наш гост.

Молимо вас будите наш гост....

Пудинг?

Не разумем зашто су сви љубазни према мени?

Сигурно сте уплашени као и ја. Зар никад нисте покушали побећи?

Господар није тако грозан, као што се чини.

Негде дубоко у души је принц..

момак који чека да буде ослобођен.

Лумијер је рекао нешто о западном крилу. -Не брини о томе.

У кревет, лутко. -Лаку ноћ. -Лаку ноћ.

Право у кревет.

Шта радиш овде? Шта си јој урадила? -Ништа.

Да ли схваташ шта си могла урадити? Могла си све уништити. Губи се одавде!

Одлази!

Шах - мат! Опет! -Чекај...опет си варао.

Госпођице, шта радите? -Одлазим одавде.

Стани! Иди Фруфру!

Фруфру заустави је. Немој дати да оде. Не! Фруфру!

Немој сад да се играш луцкасти дечаче.

Лош пас! -Не, не. Молим те немој ићи. Опасно је.

О Боже!

Мораш ми помоћи. Мораш се подићи.

Не, сигуран сам да је ово пут. Чујеш ли вукове?

Значи да смо близу дворца. -Сад је доста. Требамо се вратити.

Станите! То је то! Ено га.

То је дрво. Сигуран сам.

Било је другачије под светлом у том моменту али...

сада је на правој позицији... за...

магију или нешто друго. Стварно се желиш оженити у ову фамилију?

То значи да је дворац у... Не. Овај је...Не..

Онуда. Дефинитивно, у оном правцу.

Доста ми је ове твоје игре. Где је Бел?

Звер је отела и .. -Звер не постоји....

шољице које причају, а ни магија.

Али постоје гладни вукови. -Диши дубоко Гастоне.

Диши дубоко.

Зашто се једноставно не окренемо и вратимо у Вилануеву?

Бел је сигурно кући, спрема вечеру.

Ако мислиш да сам све измислио зашто си понудио помоћ?

Зато што желим да оженим твоју кћер.

Идемо кући. -Бела није кући.

Она је... -Кажи Звер још једном...

и нахранићу вукове са тобом! -Гастоне, стани, диши.

Срећне мисли. Врати се у рат. Крв.

Експлозије. Удовице. -Удовице. -Да.

Тако је.

Морисе! Молим те, опрости ми.

Није лепо да тако причам са будућим тастом...

Будућим шта...? Никад нећеш оженити моју кћер.

Предвидео сам то. -Ако ми он не жели дати благослов....

онда ми је на путу. Кад вукови заврше са њим,

о Бел неће имати ко да се брине осим мене.

Када изузмемо остале опције..

Можемо ли размислити о некој другој алтернативи? -Идеш ли?

Крени!

Боли! -Кад би био миран не би те толико болело.

Да ниси побегла, ништа од овог се не би десило.

Да ме ниси уплашио, не бих бежала.

Ниси требала бити у западном крилу.

А ти треба да научиш да контролишеш нарав.

Покушај се одморити. -Хвала, госпођице.

Доживотно смо Вам захвални. -Зашто толико бринете о њему?

Пазимо га цео живот. Некако вас је проклео. Зашто?

Нисте ништа урадили. -Ту си у праву.

Види...кад је господар изгубио мајку...

и кад је његов окрутни отац уништио његову невиност

претворио га у себе,нисмо му помогли. -Пустите га да спава.

Дани на сунцу, кад ми је живот почео

па до моје смрти.

Да ли ћу те икад напустити?

Да ли ћу опет задрхтати?

Мојој драгој певати.

Да ли ћеш сад заувек остати,

изван мог додира.

Дани на сунцу.

Кад би имали то још једном. -Лаку ноћ, мама.

Поништи урађено, донеси поново светло.

Ох, могу певати.

о овим тамним данима.

О чинима под којима смо.

То нам је још увек највећа брига.

Одакле долази оволика патња?

Где се изгубила нада?

Пре сам била сигурна.

Сад не знам.

Ох, ти предивни дани. Не могу се вратити у детињство.

Кад ме је отац штитио.

Осећам да се мењам.

Снажна сам али још увек нисам слободна.....

Дани на сунцу...

морамо веровати да ће се вратити.

Као што заљубљени чине.

Сунчани дан,

ће се пробити.

Шта ће се десити кад падне задња латица?

Господар ће остати звер заувек, а ми ћемо постати...

антиквитети. -Слабо коришћени.

Ђубре. Постаћемо ђубре.

Желим да вам помогнем. Сигурно постоји начин да се разбију чини.

Постоји један. -Није на теби да бринеш о томе.

Сами смо у овом, и сами ћемо се извући.

Пиј!

Хвала, Агата.

-''Љубав се може трансформисати и остати достојанствена''.

"Љубав не гледа очима него мислима..."

"зато је Купидон насликан слеп".

Знаш Шекспира?

Имао сам скупо образовање. -''Ромео и Јулија'' су ми омиљени.

Зашто ме то не изненађује? -Молим?

Некако је срцепарајуће и...

Толико бољих ствари има за прочитати. -Као шта?

Имам овде пар ствари са којима можеш почети.

Јеси ли у реду?

Предивно!

Да. Ваљда јесте.

Ако ти се толико свиђа, твоја је.

Да ли си прочитао све ове књиге? -Молим?

Не баш све. Неке су на грчком.

Шалиш се?

Сада се шалиш?

Можда.

Зрак је плав и хладан. и увијен у мраз.

Сваки део, сваки огранак

свака травка изгледа заносно као...

"кристал".

Осећам се као да ово видим по први пут.

Има ли још?

Али у тој тишини се чује шапат.

сваке успаване ствари. Погледај! Погледај ме!

Пробуди ме,

да останем овде.

Нешто симпатично и скоро добро...

А био је зао, груб и неотесан...

Сад је тако мио и несигуран.

Питам се зашто то нисам видела пре?!

Када ме је погледала мислим да сам видео поглед чист..

Када смо се додирнули није се тргнула од моје шапе.

Немогуће...игнорисаћу.

Али никад ме није тако гледала.

Ново и мало збуњујуће...

Ко би икад помислио да ће се ово десити?!

Истина је да није принц из снова,

али нешто је у њему што једноставно нисам видела.

Ко би помислио? -Благослови моју душу.

Ко је знао? -Стварно, ко је знао?

Ко би погодио да ће се сами зближити?!

Тако је необично. Сачекаћемо и видети...још пар дана.

Можда има нешто чега није било пре.

Знате, можда ту има нечег новог.

Можда има нечег што није било пре...

Шта је? Шта је то? -Рећи ћу ти кад порастеш.

У реду. Старији сам. -Чип.

Смешан си.

Шта читаш? -Ништа.

Гиневра и Ланселот. -Уствари...

краљ Артур и округли сто.

Витезови, мушкарци, мачеви и тако...

Ипак...романса. -У реду.

Нисам ти захвалила што си ми спасио живот. -Нисам ни ја теби јер...

ме ниси оставила вуковима.

Знају како да се забаве.

Да. Кад ја уђем у собу смех умре. -И ја.

Сељани кажу да сам чудна девојка.

Мислим да не мисле као комплимент. -Жао ми је.

Твоје село звучи грозно. -Усамљено као твој дворац.

Шта кажеш да побегнемо?

Мали поклон од чаробнице.

Књига која ти помаже да побегнеш.

Дивно! -Најокрутнији од свих трикова.

Још једна клетва.

Спољни свет нема место за створења попут мене.

Али има за тебе.

Мисли о месту које си одувек хтела да видиш.

Пронаћи ћеш га мислима, а осетити срцем.

Где си нас одвела? -У Париз. -Волим Париз.

Шта желиш да видиш прво? Нотр Даме...

Јелисејска поља.. Не?

Превише туристички?

Више је од оног што сам замишљала.

Ово је Париз мог детињства.

Ово су границе мог живота.

На овом прљавом поткровљу.

Један уметник је волео своју жену.

Упамтити

или наставити?

Сећање на Париз из мог детињства.

Нестало је.

Шта се десило твојој мајци?

Једина прича коју тата није никад испричао.

Боље је било не питати.

Докторска маска.

Куга.

Морате отићи. Одмах.

Брзо. Пре него се и она зарази.

Извини што сам назвао твог оца лоповом.

Идемо кући.

Каква олуја.

Макар нисмо поред дрвета усред недођије

на милости вуковима. Знаш није касно,

можемо се вратити...

Сваки пут кад затворим очи

видим Мориса задављеног. Кад их отворим, он је...

Морис!

Гастоне, јеси ли покушао убити Мориса?

Морисе! Хвала небесима!

Тражим те задњих пет дана.

Покушао си ме убити. Оставио си ме вуковима.

Вуковима? -Једно су твоје илузије.

Друго је оптужити ме за убиство.

Морисе, имаш ли доказа за то што говориш?

Питај Агату, она ме спасила. -Агату?

Своје оптужбе засниваш на сведочењу прљаве скитнице.

Без увреде, Агата.

Господин Ла Фу је био тамо. Све је видео.

Ја? -У праву си. Не морате мени веровати. -Ла Фу?

Мој верни сапутниче. Да ли сам,

твој најоданији пријатељ и сапутник....

Да ли сам покушао убити оца једине жене коју волим?

Компликовано питање из више углова....

Али не. Није.

Морисе...

жао ми је што морам рећи али опасан си по себе и друге.

Није чудо што је Бел побегла. Треба ти помоћ.

Треба да излечиш намучени мозак.

Све ће бити у реду.

Видео сам је у плесној дворани и рекао: "Чиниш да све изгледа лепо.''.

"требали би да плешемо вечерас.". Нисам замишљао да ће рећи ''да''.

О чему сам мислио? -Не, господару. Савршено је.

Ружа има још 4 латице, значи вечерас....

Можете јој рећи како се осећате. -Осећам се као будала.

Никад ме неће волети. -Не обесхрабрујте се.

Она је права. -Престани то да говориш.

Не постоји ''права''. -Бринеш за њу, зар не?

Уз романтичну музику и свеће...

Да...и кад буде прави моменат. -Како ћу знати?

Осетићеш мучнину. Не брини господару, бићеш добро.

Не буди нервозан и реци јој како се осећаш. Јер ако јој не кажеш

обећавам ти да ћеш пити хладан чај до краја живота.

У мраку. -Прекривен прашином. Мрак и пуно прашине.

Почни са косом. Жене воле лепу косу.

Среди нокте и прсте. Опери зубе, потребно им је.

Дубоко, дубоко. Сец, сец..

Исполирај нокте, угланцај рогове.

Среди очи. Пуф, пуф. И кад куцне час...

Изволи! Ја ћу ово средити.

Лепотице! Али нешто недостаје.

Ох да...завршница.

Прича од давнина.

Истинита колико је могуће.

Једва пријатељи

а онда је неко попустио, неочекивано.

Само мала промена

скоро неважна. Обоје уплашени.

Ни једно спремно.

Лепотица и Звер.

Увек исто.

Увек изненађујуће.

Сигурно

као излазак Сунца.

Прича од давнина.

Мелодија стара као песма.

Горко, слатко и чудно. Схватиш да се можеш променити,

кад схватиш да си погрешио.

Сигурна као Сунце.

Које излази на истоку. Прича од давнина.

Песма стара као рима.

Лепотица и Звер.

Прича од давнина.

Песма стара као рима.

Лепотица и Звер.

Нисам плесао годинама, скоро сам заборавио осећај.

Глупо је..претпостављам.. да се створење попут мене...

нада да ће једног дана заслужити твоју наклоност. -Не знам.

Стварно? Мислиш да би могла да будеш срећна овде?

Може ли ико бити срећан ако није слободан?

Отац ме научио да плешем.

Стално сам му газила прсте.

Сигурно ти недостаје.

Пуно.

Да ли би волела да га видиш?

Волела бих да видим оца.

Тата!

Шта су ти урадили? У невољи је. -Онда мораш отићи к њему.

Шта си рекао? -Мораш отићи до њега.

Немаш времена за губљење.

Не..понеси га са собом.

И увек ћеш моћи да видиш и мене.

Хвала.

Господару, одрадио сам своје дужности и све иде савршено.

Права љубав стварно побеђује.

Пустио сам је. -Ти си....шта?

Како сте могли то да урадите? -Морао сам.

Али зашто? -Зато што је воли. -Зашто онда нисмо људи?

Зато што она њега не воли. Али сад је касно.

Можда се врати. -Не. Ослободио сам је.

Жао ми је што нисам могао и све вас. Идите сад.

Наше време пролази.

Идемо љубави.

Био сам тај који је имао све.

Био сам господар своје судбине.

Никад ми нико није требао у животу.

Истину сам сазнао прекасно.

Нећу се ослободити бола.

Затворим очи, али она је ту.

Дозволио сам да украде моје меланхолично срце.

Више него што могу поднети.

Сада знам да ме неће никад напустити.

Чак иако побегне.

Мучиће ме, смириваће ме, повређивати.

Покретати ме како хоће.

Губим се у мојој усамљеној кули.

Чекам је крај отворених врата.

Завараваћу се да ће ушетати.

И остати са мном, заувек.

Устајем против судова љубави.

Проклињем светлост вере.

Већ је тако далеко изван мог домета.

Нисам је, до сад, губио из вида.

Сада знам да ме никад неће напустити.

Чак иако је не видим.

Још ме инспирише

и део је свега што радим.

У усамљеној сам кули.

Чекам је крај отворених врата.

Заваравам се да ће ушетати.

И тако најдужа ноћ почиње.

Мислим о свему што је могло бити.

Чекајући овде, заувек.

Лудак! -Молим вас. -Њему треба болница, а не лудница.

Да ли си икад видео лудницу?

Нећеш издржати ни седмицу. Дај ми своју кћер и ослободићу те.

Никад.

Водите га!

Станите!

Тата. -Бел. Мислио сам да сам те изгубио. -Пустите га, повређен је.

Не можемо, али ћемо се побринути за њега. -Није луд.

Реци му Гастоне. -Знаш колико сам лојалан твојој породици,

али твој отац тврди неке глупости. -Истина је Бела.

Причао је о звери и дворцу.

Долазим из дворца. Звер постоји.

Рећи ћеш било шта да га ослободиш. Где је доказ?

Желиш доказ?

Покажи ми Звер.

Ево вам доказ.

Ово је вештичарење.

Погледајте Звер! Погледајте му лице и канџе.

Не бојте се. Нежан је.

Она је под чинима чудовишта.

Да је не познајем рекао бих да јој је стало до њега.

Није он чудовиште. Ти си.

Звер не би никог повредио. -Чуо сам за утицај црне магије..

али нисам видео својим очима. Ово нам је претња опстанку.

Нашим животима.

Не можемо дозволити да обавести Звер.

Издаћеш нас. -Не. -Одведите је.

-Не. -Умукни. -Нећеш се извући, Гастоне.

Уз сво поштовање. -Желиш ли да будеш следећи?

Доведи ми коња. Чувајте стражу, немојте да побегну.

Ово створење ће нас све проклети ако га не зауставимо.

Кажем да убијемо Звер. -Убијмо Звер!

Нисмо сигурни док не умре. Прогањаће нас ноћима.

Жртвоваће нам децу ради апетита.

Повредиће нас ако га пустимо.

Време је да предузмемо нешто.

Време је да ме пратите.

Кроз маглу, кроз шуму, кроз таму и мрак.

Ноћна мора али ће бити узбудљива вожња.

Реци молитву и већ смо тамо, испред дворца.

Нешто се опасно дешава унутра. Тамо је звер, опасан је.

Велике шапе, канџе за гозбу. Чуј како риче,

али не одустајемо док га не убијемо. -Убиј звер!

Узјаши коње. Понеси храброст.

Идемо са Гастоном да се осветимо.

Назови ово ратом или претњом, могу се кладити да ме сви прате.

Када дођемо тамо урадите шта вам кажем.

Тамо је Звер, без сумње.

Али осећам да смо погрешно чудовиште ослободили.

Идемо! Заједно! Идемо да га нападнемо!

Идемо!

Покажи ми дворац.

Макар је коначно научио да воли.

Не помаже нам то ако она њега не воли.

Не. Ово је први пут да је постојала стварна нада.

Да ли чујеш, мама? Је ли она? Да ли се враћа?

Да ли је могуће? Враћа се? Рекла сам вам. -Сељани!

Сељаци! Ах, шта да радиш.

Толико о правој љубави.

Стави барикаде.

Срце у пламену, ставите препреке. Идемо у битку.

Бојимо се опасности коју ово носи.

Подигни заставе, певај песму, идемо у битку да се ослободимо зла.

Убиј Звер!

Треба нам помоћ.

Морам да упозорим Звер. -Да га упозориш?

Како си уопште побегла? -Ослободио ме.

Послао ме теби. -Не разумем.

Одакле ти ово. -Оне ме одвео тамо.

Знам шта се десило мами.

Онда знаш зашто сам морао да је оставим тамо.

Морао сам те заштитити. Увек сам те штитио, можда и превише.

Разумем.

Хоћеш ли ми помоћи? -Опасно је. -Јесте.

Могу покушати обити браву. После свега...

то су само зупчаници и опруге.

Треба ми нешто... дуго и.....

Као ово...Савршено.

Извините господару што вас узнемиравам.

Неће се вратити. -Не.

Проваљују врата. -Није важно.

Пусти их нека уђу. -Убиј Звер!

Ово не функционише. Знам шта ћемо.

Убиј Звер! Убиј Звер!

Ниси забринут да је дворац можда уклет?

Не губи живце Ла Фу? -Где смо?

Ово место ми је познато. Као да сам био овде пре.

Здраво. Ти мора да си

шољица која говори.

А ти си му сигурно бака. -Бака?? Напад!

Здраво.

Гастон!

Гастоне, помози ми. -Жао ми је пријатељу, време је за хероје.

Здраво.

Мислим да је ово твоје.

Веома је тврдоглава.

Да ли имаш деце?

Нема ко да те заштити?

1..2..3..4..5..6..7..8

Одлично Чипе.

Одлично, сад ћемо их научити лекцији.

Да, ове се зову књиге, три мускетара.

Ох...одлазим.

То је само сат. -Дођите овамо

дечаци. Имам изненађење за вас.

Да...мали дечаци.

Предивно! Идите и будите слободни!

Какав чај волите? Топал или кључао?

Господине Чајник.

Мама!

Хвала.

Добар ударац.

Некад сам био Гастонов помоћник али више нисмо у добрим односима.

Био си предобар за њега. Можемо ли се вратити тамо?

Да чујете мало музике?

Маестро! -Драга! -Долазим, љубави.

То је то. Дебела жена ће да пева.

Пазите прсте.

Тако је! Одлазите!

Довиђења. И останите тамо.

Здраво Звери.

Ја сам Гастон. Бел ме послала.

Заљубљен си у њу?

Зар си стварно мислио да она тебе жели?

Бел.

Где је он? Кад се вратимо у село,

удаћеш се за мене. А глава те Звери

ће нам висити на зиду. -Никад!

Звери, долазим по тебе.

Не. -Бел?

Бел, вратила си се? -Покушала сам их зауставити.

Остани ту. Долазим.

Гастон. -Не.

Молим те, не испуштај ме.

Урадићу било шта. Немој ме повредити.

Нисам...Звер.

Иди! Одлази.

Немој! Далеко је.

Молим те.

Идемо.

Вратила си се. -Наравно.

Нећу те више напуштати. -Бојим се да је дошло време да одем.

Сада смо заједно. Бићеш добро.

Издржао сам да те видим, последњи пут.

Не, молим те.

Врати се.

Успели смо. Победа је наша.

Плумет?

Драга Плумет. -Не.

Маесто, био си тако храбар. Збогом љубави.

Љубави! Не напуштај ме!

Чип! -Да ли си га видео? Побегао је.

Где је мој дечак?

Мама! -Ох, не.

Лумиер...не могу да причам. -У реду је, Сату.

Не могу...Лумијер...пријатељу. Била је част служити...

са тобом.

Част је била моја.

Врати се. Не напуштај ме, молим те.

Волим те.

Маестро!

Госпођо! Маестро!

Лумијер! Часовниче, победили смо сат.

Плумет!

Љубави!

Чип, погледај се. Опет си дечак.

Зар ти нисам рекла?!

Фруфру, коначно.

Драга! -Господине Чајник. -Беатрис. Сећам се.

Сећам се.

Хенри? -О, Боже.

Била сам тако усамљена. -Врати ме у сат.

Лумијер, погледај.

Ох, принче мој.

Здраво пријатељу. Тако ми је драго да те видим.

Спасили сте му живот. -Бел. То сам ја, Чип.

Прича од давнина.

Мелодија стара као песма.

Горка, слатка и чудна. Схваташ да се мењаш.

Кад признаш да си погрешио.

Зима је прешла у пролеће.

Глад се претворила у гозбу. Природа је показала пут.

Ништа није остало за рећи.

Лепотица и Звер

Шта је? -Шта мислиш о томе да запустиш браду?

Сигурна као Сунце

које излази на истоку. Прича од давнина.

Песма стара као рима. Лепотица и Звер...

Прича од давнина. Песма стара као рима.

Лепотица и Звер

Превод: нАнаД

Преузето са www.титлови.ком